Da li će obaranje opozicionih lista dovesti do totalnog bojkota?

U nekoliko lokalnih samouprava opozicionim strankama su odbijene izborne liste.

Jelena Jerinić iz Zeleno-levog fronta kaže za „Vreme” da su liste „Biram borbu” i „Kreni promeni” obarane iz različitih razloga.

„Negde su u pitanju tehničke stvari, negde rodne kvote na nekim oštinama je problem sa pitanjem prebivališta odnosno stupanja na snagu ovih dopuna zakona.

Konkretno za Novi Beograd je u pitanju činjenica da su liste kandidata podnete i proglašene u skladu sa zakonom, a onda su stigle prijave anonimnih građana koji imaju uvid u razne evidencije i izborni materijal, očigledno”, kaže Jerinić.

Dodaje da je na osnovu toga doneto rešenje o odbijanju, a se sada žaliti Ustavnom sudu.

„Na društvenim mrežama i u medijima sam videla da se govori da opozocija ne poštuje zakon koji je sama predložila.

Radi se o tome da dopuna zakona uređuje upis u birački spisak. Ograničava izborno pravo za one za koje je ta izmena izvršena u biračkom spsiku. U zakonu piše da će oni koji su živeli pre 11 meseci na nekoj opštini biti upisani u birački spisak.

U trenutku kada su naše liste podnošene, objašnjava, svi kandidati izborne liste „Biram Beograd” su bili upisani u birački spisak.

I dok su stizali ti prigovori oni su bili na biračkom spisku i u tom smislu bi trebalo da budu ravnopravni sa svim drugim kandidatima na svim listama”, kaže Jerinić.

Dodaje i da prigovori izgledaju kao ih je ista ruka pisala, a mogu se videti na sajtu RIK-a.

Rok za predaju žalbe Višem sudu je 72 sata, a potom sud ima 72 sata da odluči o toj žalbi 72 sata.

Lutovac predlaže bojkot

Predsednik DS Zoran Lutovac izneo je na mreži X predlog – ako se ne povuku rešenja o obaranja lista Biram borbu u Beogradu, da se povuku iz izbornog procesa.

U tom slučaju njegov predlog je i nastavak borbe van institucija.

Incidenti demotivišu glasače

Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za „Vreme” da je opozicija morala biti spremnija za borbu sa nečim što se zove hibridni režim i dominantna stranka, koja ima veći pristup institucijama i veća sredstva.

Dodaje da stranke i opozicioni aktivisti nisu novi u toj borbi, jer ova situacija traje već godinama unazad.

„Mogle su se očekivati neke stvari, pa se mora znati sa kojom dozom ozbiljnosti se ulazi u sve to. Iako su svi izbori spojeni na 2. jun, znali smo da dolaze lokalni izbori. Pripreme su morale početi ranije”, objašnjava Bursać.

„Meni je apsolutno neshvatljiv ovaj nivo amaterizma, da sebi dozvolite ovakve greške na izbornim listama. Na stranu sve što radi režim i vladajuća stranka da oteža opoziciji, ovo j epre svega jedna brljotina”, kaže sagovornik „Vremena”.

Bursać dodaje iako se neke od ovih stvari mogu rešiti, sada je više reč o poruci koja se šalje glasačima.

„Mislim da je opozicija od početka loše komunicirala i da je domotivisla birače. Brojne promene su komunicirane i to je sve zbunilo glasače i dalo jasan znak da se ne pravi nikakva dugoročna strategija”, zaključuje on.

Nakon današnjih prigovora na izborne liste, opozicija je sazvala hitan sastanak. Danas u 15 časova će traćiti da vlast povuče prigovore na njihove liste u nekoliko beogradskih opština, a ukoliko se to ne desi, rečeno je da je realna opcija da neće izaći na izbore 2. juna.

Izvor: S.Z./Vreme.com