Obilne kiše i smrtonosne poplave u Evropi posledica su klimatskih promena. Nove vremenske prilike iziskuju infrastrukturne promene u urbanim sredinama. Šta čeka Srbiju
Nakon kiše dolazi sunce, ali i obratno. Samo nekoliko dana posle tropskog leta Evropu su zahvatile poplave i oluje. U Rumuniji je pet ljudi izgubilo život, Austrija je okovana snegom, a nadležni u Češkoj i Poljskoj kažu da se „tek spremaju za najgore”.
Meteorolog Slobodan Sovilj rekao je za RTS da su temperature znatno ispod proseka zbog priliva hladnog vazduha. Napomenuo je da se od utorka očekuje postepeni porast temperatura, a da će se krajem sledeće sedmice vratiti u prosek.
U našoj zemlj trenutno nema snega na planinama, može se očekivati susnežica na nadmorskoj visini iznad 1500 metara, za razliku od Austije gde su zabeležene obilne snežne padavine, a negde i po metar snega.
Sistem SMS upozoravanja
Od danas u Srbiji počinje da radi sistem SMS upozoravanja u ekstremnim vremenskim prilikama.
„Neće biti upozorenje kada su padavine ovakvog intenziteta. Ovaj sistem će se pokretati tek ako padavine pređu 80 litara po metru kvadratnom. Granice su postavljene visoko. Građani će dobijati ove poruke kada su ugroženi životi. Ovo nije sistem da građani dobijaju poruke često, već u ekstremnim vremenskim situacijama“, rekao je Sovilj.
Ciklon „Boris“ najviše problema je napravio u Austriji i u centralnoj i istočnoj Českoj, gde imamo najobilnije padavine i 100 litara kiše po kvadratnom metru.
Austrijski kancelar izjavio je da je i vojska spremna.
Sovilj: „U Srbiji se ne očekuju veći problemi”
Sovilj je istakao da se i u Evropi očekuje da intenzitet padavina postepeno slabi i od utorka se očekuje da padavine prestanu. Napomenuo je da će padavine u Evropi usloviti porast Dunava.
Meteorolog je rekao da što se tiče naše zemlje, dobro je da su ove padavine došle posle sušnog perioda i da neće usloviti veće probleme.
Prema njegovim rečima, u ovim sistemina nema toliko superćelija, i to je drugi tip oblačnosti.
S obzirom na to da smo imali najtoplije leto od 1951. godine, na pitanje kakva nas jesen i zima očekuju, Sovilj je rekao da ulazimo u hladniji period. Istakao je da će zima i jesen biti malo toplije od uobičajenih, ali ne tople kao prošle godine.
Kiše sve obilinije, neophodna priprema za nove vremenske uslove
Dejan Lekić, inženjer građevine i autor portala Ekstremna ekologija rekao je ranije za „Vreme” da mnoge stručne analize pokazuju da je zbog klimatskih promena količina padavina mnogo veća i da , će obilne kiše biti sve češća pojava.
Lekić je ukazao, pak, da je simptomatično da su prošle godine na listi poplavljenih mesta bila mnoga koja su već bila ugrožena ne tako daleke 2014. godine i za koja smo, na osnovu javnih obećanja, verovali da su obuhvaćena hidrotehničkim i drugim merama prevencije. Očigledno to nije svuda bio slučaj.
„Nedostatak finansijskih i ljudskih kapaciteta je, kao i u mnogim drugim oblastima u kojima je potrebna kombinacija najnovijih naučnih saznanja i upravljanja sistemom, osnovni uzrok izostanka ili nedovoljne prevencije”, rekao je Lekić.
Primera radi, dodao je, Zakon o klimatskim promenama je usvojen u martu 2021. i predviđa izradu Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom na kojem se radi od februara prošle godine.
„Dokle smo stigli? Ne zna se”, kaže.
Lekić je rekao da Srbija kasni, zato što prvo problem negira ili umanjuje i reaguje tek kada nastanu velika šteta ili tragične posledice po ljude.
„Da pljuskovi ne bi izazivali poplave, u urbanim sredinama mora da se zaustavi nekontrolisana urbanizacija – beskrajan proces pretvaranja zelenih površina u one koje ne propuštaju vodu. Potrebna je revizija i eventualna izgradnja novih kišnih kanalizacionih sistema, održavanje, čišćenje slivnika”, rekao je reanije Lekić.
Kako se Evropa brani od poplava
Dok je kod nas glavna odbrana od poplava gradnja nasipa od vreća napunjenih peskom, Austrija, Nemačka, Danaska, Švajcarska i Velika Britanija samo su neke od evropskih zemalja koje u borbi protiv poplava.
Ogromna infrastruktura u Kopenhagenu gradi se iznad i ispod zemlje kako bi grad bio otporniji na jake pljuskove.
Evropske zemlje koriste montažne brane koje su se pokazale kao izuzetno uspešan način zaustavljanja vodenih bujica, posebno u gradskim sredinama.
Isti sistemi se primenjuju i u SAD, Japanu i drugim razvijenim delovima sveta. Reč je o sistemima u koje su uloženi milioni evra, ali su dugoročno gledano i više nego isplativi jer je šteta nanesena poplavama nemerljiva.
Navedeni sistemi su u razvijenim evropskim zemljama toliko popularni da ih mnogi kupuju i za „kućnu upotrebu“ – kako bi zaštitili svoja dvorišta ili bar ulazna vrata u kuće i druge objekte. Cene takvih mini barijera za kućna vrata, zavisno od proizvođača, dimenzija i vrste materijala od kog su izrađene, kreću se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Proizvođači tvrde kako su ovakvi sistemi pouzdani, dugovečni te otporni čak i na oštećenja izazvana potresima.
Izvor: RTS/Vreme.com
Budi prvi ko će komentarisati