Deca iz Konga žive u paklu, da biste VI vozili električna kola

Foto: dailymail.co.uk

Dok kopa po hrpi kamenja svojim malenim ručicama, iscrpljeni dečak ispušta jedva čujni uzdah. 

Zove se Dorson, i jedan je od armije dece, od kojih neki imaju samo 4 godine, koji rade u ogromnim zagađenim rudnicima Demokratske republike Kongo. Otrovna crvena prašina im peče oči dok su izloženi riziku od mnogobrojnih smrtonosnih bolesti popust kožnih bolesti i bolesti pluća. A sve to zbog čega? Za platu od samo 8 penija dnevno ova deca su primorana da proveravaju prisustvo čokoladnih braon tragova kobalta na kamenju – sastojka neophodnog za baterije koje napajaju električne automobile. 

Iako to najavljuje budućnost čiste energije, bez zagađenja – takvi ideali ne znače ništa za decu osuđenu na život u paklenoj bedi.

Osmogodišnji Dorson se savija ispod podignute ruke nadzornika koji ga upozorava da ne sme da prospe

Dorsen, sa samo osam godina, jedno je od 40.000 dece koja svakodnevno rade u rudnicima Demokratske Republike Kongo (DRK). Užasna cena koju će platiti za naš čist vazduh je uništeno zdravlje i verovatno prerana smrt.

Skoro svaki veliki proizvođač motora koji nastoji da proizvede milione električnih vozila kupuje svoj kobalt od ove osiromašene centralnoafričke države. To je najveći svetski proizvođač, sa 60 odsto rezervi planete.

Kobalt se vadi neregulisanim radom i transportuje u Aziju, gde ga proizvođači baterija koriste da bi svoje proizvode učinili lakšim, dugotrajnijim i punjivim.

Planirani prelazak na vozila na čistu energiju doveo je do izuzetnog porasta potražnje. Dok baterija pametnog telefona ne koristi više od 10 grama rafinisanog kobalta, električnom automobilu je potrebno 15 kg (33 lb). 

Zatim tetura ispod težine teške vreće koju mora da ponese da bi istovario 60 stopa dalje po kiši

Goldman Sachs, trgovačka banka, naziva kobalt „novim benzinom“, ali nema znakova novog bogatstva u DRK-u, gde deca vuku kamenje izvučeno iz tunela iskopanih ručno.

Odrasli rudari kopaju do 600 stopa ispod površine koristeći osnovne alate, bez zaštitne odeće ili modernih mašina. Ponekad se deca spuštaju u uske improvizovane odaje gde postoji stalna opasnost od kolapsa.

Kobalt je toliko opasan po zdravlje da ima respiratornu bolest nazvanu po njemu – kobalt pluća, oblik upale pluća koji izaziva kašalj i dovodi do trajne nesposobnosti, pa čak i smrti.

Čak i jednostavno jedenje povrća uzgojenog na lokalnom tlu može izazvati povraćanje i dijareju, oštećenje štitne žlezde i fatalne bolesti pluća, dok ptice i ribe ne mogu da prežive u tom području.

Niko ne zna tačno koliko je dece umrlo rudareći kobalt u regionu Katanga na jugoistoku zemlje. UN procenjuju da ih ima 80 godišnje, ali mnogo više smrtnih slučajeva ostaje neregistrovano, a tela su zakopana u ruševinama srušenih tunela. Drugi preživljavaju, ali sa hroničnim bolestima koje uništavaju njihove mlade živote. Devojčice od deset godina u rudnicima su izložene seksualnim napadima i mnoge zatrudne. 

Kada je Skaj njuz istraživao rudnike u Katangi, pronašao je Dorsena kako radi u blizini devojčice po imenu Monika, koja je imala četiri godine, na dan nemilosrdnih padavina.

Devojčica Monika, koja ima samo 4 godine, radi u rudniku zajedno sa Dorsonom

Dorsen je vukao teške džakove kamenja sa površine rudnika na rastuću stolicu udaljenu 60 stopa. Puna vreća je podignuta Dorsenu na glavu i on je oteturao do gomile. Surovi nadzornik je stajao iznad njega, vičući i podižući ruku da zapreti batinama ako ih prospe.

Pošto mu je majka mrtva, Dorsen živi sa ocem u žbunju i njih dvoje moraju svakodnevno da rade u rudniku kobalta da bi zaradili novac za hranu.

Dorsenov prijatelj Ričard (11) rekao je da ga na kraju radnog dana ‘sve boli’.

U zemlji razorenoj građanskim ratovima u kojima su poginuli milioni, nema drugog načina da porodice prežive.  Postoji zakon koji zabranjuje porobljavanje maloletne dece, ali ga niko ne sprovodi.

Međunarodna organizacija rada UN-a opisala je rudarenje kobalta u DRK  kao „jedan od najgorih oblika dečijeg rada“ zbog zdravstvenih rizika.

Uzorci tla koje su iz rudarske oblasti uzeli lekari sa Univerziteta Lubumbaši, najbližeg grada, pokazuju da je region među deset najzagađenijih na svetu. Stanovnici u blizini rudnika u južnom  delu Konga imali su urinarni koncentrat kobalta 43 veći od normalnog. Nivo olova je bio pet puta veći, kadmijuma i uranijuma četiri puta veći.

Svetska žurba da se milioni električnih vozila dovedu na naše puteve dala je veliku prednost onim džinovskim proizvođačima automobila koji su videli ovo kao nagradu i investirali u razvoj vozila na baterije, među kojima su General Motors, Renault-Nissan, Tesla, BMV i Fijat-Krajsler. 

Kineski posrednici koji rade za rudarsku kompaniju Kongo Dongfang imaju zaglavlje u DRK-u, svakodnevno kupujući sirovi kobalt koji im se donosi u vrećama na biciklima i trošnim starim automobilima iz rudnika Katanga. Oni sede u kolibama na prašnjavom putu u blizini zambijske granice, nudeći oskudne sume ispisane na tablama napolju – 40 funti za tonu kamenja bogatog kobaltom – koje će biti poslate teretnim brodom do mineralnog giganta Zhejiang Huaiou Cobalt u Kini i prodate na složenom lancu snabdevanja koji hrani gigantske multinacionalne kompanije.

Osporavan od Vashington Posta zbog užasnih uslova u rudnicima, Huaiou Cobalt je rekao da bi „bilo neodgovorno“ prestati sa korišćenjem dečijeg rada, tvrdeći: „To bi moglo da pogorša siromaštvo u regionima kobalta i da pogorša egzistenciju lokalnih rudara“.

Dobrotvorna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel je takođe istražila rudarenje kobalta u DRK i kaže da nijedan od 16 proizvođača električnih vozila koje su identifikovali nije izvršio dužnu pažnju u skladu sa standardom koji je definisala Inicijativa za odgovorni kobalt. 

Ohrabrujuće, Apple, koji koristi mineral u svojim uređajima, obavezao se da će tretirati kobalt kao konfliktne minerale i kompanija tvrdi da će zahtevati od svih rafinerija da imaju revizije lanca snabdevanja i procene rizika. Ali Amnesti internešenel nije zadovoljan. „Ovo obećanje nije vredno papira na kojem je napisano kada kompanije ne istražuju svoje dobavljače“, rekao je Mark Dumet iz Amnestija. „Veliki brendovi imaju moć da promene ovo.“

Na slici su Dorsen i 11-godišnji Ričard. Pošto mu je majka mrtva, Dorsen živi sa ocem u žbunju i njih dvoje moraju svakodnevno da rade u rudniku kobalta da bi zaradili novac za hranu.

Posle DRK, Australija je sledeći najveći izvor kobalta, sa rezervama od milion tona, a slede Kuba, Kina, Rusija, Zambija i Zimbabve.

Proizvođač automobila Tesla – lider na tržištu električnih vozila – planira da proizvodi 500.000 automobila godišnje, a za to će mu trebati 7.800 tona kobalta. To znači da će cena kobalta skočiti kako se svet priprema za revoluciju električnih automobila, a postoje dokazi da neke korporacije otkazuju svoje ugovore sa regulisanim rudnicima koristeći industrijsku tehnologiju, i sve više se okreću do jeftinijih rudnika koji koriste ljudski rad.

 Tragična životna priča Dorsena i Ričarda emitovana u izveštaju na Skaj njuzu naišla je na vrlo emotivnu i bunu reakciju kod publike. Dečja dobrotvorna organizacija Kimbilio finansirala je spašavanje ovih namučenih mališana. Oni sada žive u dečjem domu koji podržava crkva, spavaju na dušecima po prvi put u životu i idu u školu.

Ali nema tako srećnog kraja za desetine hiljada dece koja su ostala u paklu na zemlji – rudnicima kobalta u Kongu. 

Izvor: Dailymail.co.uk

 

 

 

About Anastazija Damjanov 38 Articles
Večiti borac za pravdu i bolji svet!

Budi prvi ko će komentarisati

Ostavi komentar

E-mail adresa neće biti objavljena!


*