Sam početak jula obeležilo je nevreme i pad temperature, da bi odmah potom usledile visoke temperature i toplotni talas. Ovaj period obeležio je veliki broj virusnih i bakterijskih infekcija. Slična situacija se dogodila krajem avgusta i nastavlja se u septembru. Iako su vladale tropske temperature sve do 8. septembra po rečima lekara domovi zdravlja su prepuni i pacijetni dolaze u poodmaklim fazama bolesti.
„Konglomerat virusa i bakterija je prisutan. Pored uobičajenih adenovirusa za ovo doba godine, najveći broj pacijenata dolazi sa noro i rinovirusom, ali prisutan je i dalje kovid“, kaže doktorka Obradović.
Simptomi norovirusa – Simptomi bolesti uzrokovane norovirusima obično su muka, povraćanje, proliv i stomačni grčevi. Ponekad ljudi dodatno imaju blažu groznicu, osećaj hladnoće, glavobolju, bol u mišićima i generalno se osećaju umorno. Bolest često počinje iznenada, i inficirana osoba se može osećati veoma bolesno.
Simptomi rinovirusa – Rhino virusi izazivaju sindrom obične prehlade. Promene na sluzokoži su kataralne prirode i prari ih pojana eksudacija koja je u početku sluzava a kasnije sa superinfekcijom može postati gnojna. U kliničkoj slici nakon inkubacije od 1-3 dana javljaju se lokalni simptomi kao što su zapušenost nosa i ušiju, pojačano suzenje iz očiju, kijavica, grebanje u guši, suv nadražajan kašalj. Opšti simptomi kao što su temperatura i malaksalost najčešće nedostaju. Može da traje do nedelju dana, obično se završava ozdravljenjem. Bolest može da se komplikuje purulentnim rinitisom, sinusitisom, otitisom.
Doktorka naglašava da pacijenti uglavnom dopuštaju da im imunitet jako padne, a tek kada stanje se pogoršla javljaju se lekaru.
„Pacijenti dolaze kojima je imuni sistem već jako pao zbog virusa, pa su prisutne gnojne angine, stomačni virusi i infekcije, upale pluća, takođe dosta ima respiratornih virusa“, dodaje Obradović.
Najveća greška koju pacijenti prave
Doktorka Biserka Obradović kaže da svi greše u istoj stvari.
Doktorka navodi da je najbolja preventiva protvi svih bolesti fizička aktivnost i da nijedan lek ne može da učini ono što može fizička aktivnost.
„Fizička aktivnost, osmeh i pozitivan stav, to je najvažnije“, zaključuje doktorka.
Milorad Milovanović/Nova.rs
Budi prvi ko će komentarisati