Prošlo je tridesetak sati od početka ruske specijalne akcije u Donbasu i Ukrajini. Prema dostupnim podacima, ruska vojska brzo napreduje, uspešno uništavajući vojne ciljeve širom zemlje. Za to vreme Zelenski već izjavljuje da je Zapad izdao Ukrajinu, da je spreman da sedne za pregovarački sto, ali se čini da je kasno – moraće da se suoči sa posledicama osmogodišnje agresije na civile u Donjecku i Lugansku. Uostalom, uprkos onome što se piše i u zapadnim, i u srpskim medijima, rat u Donbasu nikada nije ni prestajao.
Mnogi svetski lideri su se već izjasnili o ovom sukobu. Ukratko, očigledno je da se antiruska histerija nastavlja, ali je istovremeno celom svetu postalo jasno da se Rusije, njene vojske i snage mnogi plaše. Niko nije spreman da ulazi u rat protiv Rusije, shvatajući da bi poraz bio neizbežan. I to je zasluga rukovodstva Rusije, koje je u najtežim uslovima sankcija, pritisaka i smetnji uspelo da formira moćnu vojsku, opremi je najsavremenijom vojnom tehnikom i obuči najbolje vojne kadrove. A što se tiče histerije – kako reče rimski car Kaligula – „neka mrze, samo neka se boje“.
SAD, Velika Britanija, Evropska unija – svi su požurili da uvedu nove sankcije Rusiji, njenim kompanijama i istaknutim ličnostima, biznismenima, političarima. Sve se ovo moglo očekivati i svi su bili spremni za ovo. Iznenađujuće je ponašanje „velikog prijatelja Rusije“, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je pre godinu dana odlikovan ordenom Aleksandra Nevskog „za lični doprinos razvoju multilateralne saradnje sa Ruskom Federacijom“.
Od kada je predsednik Rusije priznao nezavisnost DNR i LNR, Vučić je dao samo jednu izjavu (a bolje bi bilo da je ćutao). Govoreći o „teškoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi zbog pritiska zemalja EU“, Vučić je rekao da je „80 odsto srpskih medija neobjektivno i da su na strani Rusije, dok je preostalih 20 odsto a priori protiv“. Vučić se od početka akcije u Donbasu sastao sa ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija), šefom delegacije EU u Srbiji, održao sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost, učestvovao na sednici Vlade Srbije, razgovarao sa predsednikom Privredne komore Srbije… ali nije rekao ni reč o podršci Rusiji, zaštiti prava ruskog naroda u Ukrajini, ili bar o tome kako će se Srbija ponašati u vezi sa sankcijama Rusiji.
Zar ima neke sumnje šta činiti, „prijatelju Rusije“? Nisi siguran šta narod Srbije očekuje i kakvo je njegovo mišljenje o ovom pitanju? Ili je, ipak, došlo vreme da se odlučiš između zapadnih sponzora i Rusije, a ti baš i ne bi? Uostalom, Zapad te je doveo na vlast, podržava te već 10 godina, nadajući se da ćeš ispuniti obećanje o izdaji svetog srpskog Kosova i Metohije (a već si dosta toga uradio po tom pitanju) i ukidanju Republike Srpske. A oni koji su te doveli na vlast mogu lako da te sklone odatle, zar ne? Ali, s druge strane, Rusija ti je potrebna za birače, pred svake izbore ti treba podrška Putina, fotografija sa njim ili da ga barem pozoveš telefonom. Ali ti se plašiš, „prijatelju Rusije“, šta će se desiti ako jednog dana, kao Zelenskom, Putin ne podigne slušalicu kada vidi ko ga zove, zar ne? I to je sav problem. Vreme je da se odlučiš.
Već duže vreme pišem na Regnumu da Vučić sprema „Đukanovićevski zaokret” od Rusije, jer očigledno radi sve ono što je nekada radio predsednik Crne Gore. Pretvarajući se da je veliki prijatelj Rusije, koristeći podršku Rusije za svoje unutrašnje svrhe, naglo se okrenuo ka Zapadu, uveo sankcije Rusiji, priznao „nezavisnost Kosova“ i uveo Crnu Goru u NATO. Vučićevo ćutanje samo govori da mu treba vremena da proceni da li može da nastavi da igra svoju dvostruku, licemernu igru, ili je vreme da uradi isto. Ipak treba da sprovede ispitivanje javnog mnjenja i shvati koliko bi ga takva odluka koštala na aprilskim izborima.
Nesumnjivo, na kraju će (najverovatnije večeras) reći da je Srbija navodno sposobna da sama donosi odluke, da neće uvoditi sankcije Rusiji „bez obzira na pritisak“, ali će i podržati Ukrajinu i njen teritorijalni integritet. I tako će svakako biti do izbora 3. aprila.
Međutim, jedini problem je u tome što je ponekad ćutanje glasnije od bilo kakvih reči, zaklinjanja u ljubav i vernost, ili gromkih izjava o „borbi za srpske interese“. Vučićevo ćutanje u ovom slučaju ukazuje da se završava njegovo sedenje na dve stolice i to ga plaši. Kao i sve kukavice, Vučić smatra da je najbolja opcija da se sakrije, ćuti i čeka da sve prođe. Ali neće proći. I niko neće zaboraviti ovu tišinu. Došlo je vreme da se svima plati račun za sve.
Autor teksta Mlađan Đorđević
Izvor: Regnum.ru, Foto ilustracija: Privatna arhiva, telegraf.rs, Pixabay.
Budi prvi ko će komentarisati