Prema poslednjem tromesečnom izveštaju kompanije Avast o pretnjama, koji se odnosi na period od januara do marta 2024. godine, prevare, fišing i majvertajzing (maliciozno oglašavanje) čine 90 odsto svih pretnji na mobilnim uređajima i 87 odsto pretnji na desktop računarima, piše portal Informacija.rs.
Tim za istraživanje pretnji otkrio je značajan porast u prevarama u kojima se koriste sofisticirane taktike kao što su korišćenje dipfejk tehnologije, audio sinhronizacija kojom manipuliše veštačka inteligencija i „otmica“ Youtube i drugih kanala na društvenim mrežama sa ciljem širenja lažnog sadržaja.
Svi društveni mediji oduvek su leglo prevara. Ipak, primetno je da se prevaranti sve više okreću Youtubeu odakle kreće sve više prevara. Prema telemetriji kompanije Avast, četiri miliona korisnika je bilo zaštićeno od pretnji na Youtubeu 2023. godine, a približno 500.000 je zaštićeno u periodu od januara do marta 2024.
Moćan kanal za „pecanje“ i malver
Automatizovani sistemi oglašavanja u kombinaciji sa sadržajem koji generišu korisnici omogućavaju sajber kriminalcima da zaobiđu konvencionalne mere bezbednosti, čineći Youtube moćnim kanalom za primenu „pecanja“ i malvera. Značajne pretnje na platformi su i malveri za krađu lozinki kao što su Lumma i Redline, stranice za fišing i prevare i malveri maskirani u legitiman softver ili ažuriranja.
Prevaranti su se takođe u velikoj meri okrenuli video snimcima kao mamcima, bez obzira da li se radi o snimku ili dipfejku. Jedna od najrasprostranjenijih taktika je iskorišćavanje poznatih ličnosti i značajnih medijskih događaja za privlačenje velike publike.
Ove kampanje često koriste dipfejk video snimke, koji se kreiraju korišćenjem zvaničnih video snimaka sa događaja i veštačke inteligencije za manipulaciju audio sinhronizacijom. Ovi video snimci neprimetno spajaju izmenjeni zvuk sa postojećim vizuelnim sadržajima, tako da ljudi teško mogu da prepoznaju da snimci nisu autentični.
Pored toga, Youtube služi kao kanal za usmeravanje ljudi na zlonamerne sajtove, odnosno kao podrška za prevare u rasponu od lažnih poklona do investicionih šema.
Izvor: 021/bizlife.rs
Foto: Pixabay
Budi prvi ko će komentarisati