Kako se očekuje, lideri EU će se angažovati da se „okonača zavisnost od uvoza gasa, nafte i uglja iz Rusije“, ali pri tom neće precizirati vremenske rokove
(ilustracija, Brisel, 08. 03. 2022 – Evropska komisija objavila je danas master plan kako bi se Evropska unija mogla osloboditi zavisnosti od ruskog gasa)
Nekoliko sati pre nego što je američki predsednik Bajden juče objavio embargo na uvoz ruskog gasa i nafte u SAD, Evropska komisija predstavila je mere koje bi do kraja ove godine trebalo da omoguće smanjivanje evropske zavisnosti od ruskog gasa za dve trećine i zaštitu potrošača od posledica poskupljenja.
Ove mere naći će se na stolu šefova država i vlada EU na samitu šefova država i vlada koji će u četvrtak i petak biti održan u Versaju u Francuskoj.
Kako se očekuje, lideri EU će se angažovati da se „okonača zavisnost od uvoza gasa, nafte i uglja iz Rusije“, ali pri tom neće precizirati vremenske rokove.
Uvoz „ne-ruskog“ gasa
Trebalo bi da bude moguće, smatra Evropska komisija, da EU potpuno postane nezavisna od ruskih energenata do 2030. godine.
Evropska komisija u tekstu mera predlaže da se do kraja godine poveća uvoz tečnog (ne-ruskog) gasa za 50 milijardi kubnih metara što je jedan trećina godišnjeg uvoza iz Rusije.
Na konferenciji za štampu juče u Evropskom parlamentu u Strazburu Frans Timermans, podpredsednik Evropske komisije uglavnom je izbegavao direktne odgovore na direktna pitanja o tome koliko je realno postaviti ostvarivanje ovako ambicioznog cilja do kraja godine.
“Ne kažem da će ovo biti lako, ali izvodljivo je i biće potreban zajednički napor (da se ovo postigne)”, rekao je Timermans.
Prva mera Evropske komisije je povećavanje uvoza tečnog gasa i prirodnog gasa koji ne dolazi iz Rusije.
Pored ubrzavanja prelaska na obnovljivu energiju i vodonik, Brisel želi da se okrene različitim snabdevačima gasa u EU i tako smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije.
Cilj je pripremanje reorjentacije isporuka tečnog gasa iz SAD, Katara, Alžira itd. (preko Japana, Egipta, Azerbejdžana, Turske…) i bolja koodinacija upotrebe terminala i gasovoda u Evropi.
Potreba za energijom i neoliberalna načela
EU uvozi 90 odsto gasa, a 45 odsto tog uvoza dolazi iz Rusije. Takođe 25 odsto uvezene nafte dolazi iz Rusije, prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat.
Najveću zavisnost od ruskih energenata u EU imaju Finska, Slovačka, Mađarska, Italija i Češka koje najveći deo gasa uvoze iz Rusije.
Nemačka, čije snabdevanje 55 odsto zavisi od Rusije zauzela je stav da “za sada” ne postoji nijedno alternativno rešenje koje bi omogućilo podmirivanje njenih energetskih potreba.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je uvoz fosilne energije iz Rusije „ključan“ za „svakodnevni život gradjana“ u Evropi i da, u „ovoj fazi“, snabdevanje ne može drugačije da bude obezbeđeno.
Šolc je naglasio da je Evropa namerno iz prve grupe sankcija isključila isporuke energije iz Rusije jer bi takva mera isuviše pogodila tržišta i evropske ekonomije. Dodao je da je uspostavljanje nezavisnosti nemoguće “od danas do sutra”.
Kako bi zaštitila najsiromašniji deo stanovništva Evropska komisija dozvoliće državama članicama da regulišu cene. One će moći da smanje udar poskupljenja energije za potrošače tako što će moći da oporezuju onaj deo zarade energetskih preduzeća koji potiče od povećanja cena.
To je protivno slovu Lisabonskog ugovora koji obavezuje sve zemlje EU da primenjuju neoliberalna načela tržišne ekonomije, koja podrazumevaju da država nema prava da se meša u ekonomiju, a tržište se samo organizuje.
Ovo pribegavanje izuzetnim merama u izuzetnim okolnostima podseća na odustajanje EU od ograničavanja državnog deficita kada je 2020. godine svet zahvatila epidemija virusa kovid-19.
Ukidanje ili ublažavanje neoliberalnih pravila o intervenciji države u ekonomiji znače i da će pomoć dobiti preduzeća pogođena skokom cena energije.
Povratak atomskih centrala?
Evropska komisija je takođe navela da je jedan od ciljeva da evropske zalihe gasa budu 90 odsto pune svake godine 1. oktobra uoči početka zimske sezone.
Navedene mere zapravo su dodatak onima koje su već objavljene prošle jeseni kako bi se stanovništvo država EU zaštitilo od poskupljenja: Direktna pomoć, smanjenja poreskih opeterećenja, ukidanje PDV-a.
Pored svih ovih mera, Evropska komisija podržava i razvijanje nuklearne energije koju smatra “čistom” jer nuklearke proizvode male količine ugljen-dioksida. Ovo je politika koju podržava Francuska – zemlja sa najvećim brojem atomskih centrala u Evropi. Nuklearke su tako dospele na zelenu listu i finansiraće se iz Zelenog pakta EU.
Nemačka je u početku oštro reagovala na „ozelenjivanje“ atomske energije, tim pre što je odavno zabranila izgradnju novih nuklearki. Rat u Ukrajini i američki pritisak za kratko vreme doveli su Berlin u situaciju da preispita svoju energetsku strategiju pa se čuju i nagađanja da bi moglo da bude odloženo gašenje tri preostale nuklearke, predviđeno za ovu godinu.
Izvor: http://www.balkanmagazin.net/
Budi prvi ko će komentarisati