“U beogradskim vrtićima nema ko deci da sprema hranu, prevozi namirnice, obroke, čisti sobe, kupatila, menja posteljine, ostao je minimalan broj zaposlenih u tehničkom osoblju, jer ljudi ne mogu više da rade za minimalac, pa njihove obaveze preuzimaju vaspitačice koje treba da brinu o mališanima. Izvesno je da će Grad angažovati privatne agencije za ketering i čišćenje, umesto da ovim ljudima koji već rade taj posao, povećaju plate i zaposle još osoblja. Te agencije će opet roditelji plaćati, pa kako će onda biti besplatni vrtići, a ne smemo zaboraviti da ne može svako da radi u kolektivu sa decom”, revoltirano za Nova.rs priča Jovanka P., koja već dve decenije radi kao vaspitačica u jednom beogradskom državnom vrtiću. Njene strepnje dele koleginice, kao i ljudi koji rade u tehničkom osoblju, a potvrđuju ih nažalost i u Samostalnom sindikatu predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.
“Umesto da Grad Beograd, odnosno gradonačelnik Aleksandar Šapić, kojem su bila puna usta priča o besplatnim vrtićima, poveća tim ljudima primanja i zaposli još onih koji će raditi kao tehničko osoblje, oni sve čine da ih nateraju da odu, kako bi imali izgovor da angažuju privatne agencije za čišćenje i spremanje hrane, odnosno ketering. Taj ketering i čišćenje će roditelji sigurno morati da plaćaju, pa opet vrtići neće biti besplatni. U većini predškolskih ustanova, kuhinje se uveliko zatvaraju, a deca već jedu obroke plaćenih keteringa”, kaže Jovanka.
“Sada će deca jesti ono što donesu agencije, a to je daleko slabiji kvalitet i nije provereno. Vaspitačice rade kao servirke i čistačice, jer ovih ima tako malo da samo jedna dolazi u smenu, pre ili posle podne i to je sve. Za dečje obroke koristimo plastične tanjire i čaše jer jedna žena ne može da opere sto tanjira između doručka i užine. Za malom decom treba dosta da se čisti, a higijena mora biti besprekorna što zahteva mnogo posla. Niko to više neće da radi za 36.000 dinara. Ostala je ‘šaka jada’ ovih ljudi, koji se još bore da ostanu da rade. Oni dolaze i bolesni na posao, jer na bolovanje ako odu, neće biti nikoga da ih zameni. Jedan vozač razvozi obroke u čak 33 vrtića svakoga dana. Na tehničko osoblje se nažalost ne odnose povećanja koja država donosi, pa nemaju čemu da se nadaju. Zbog smanjenog broja osoblja i godišnjih odmora, najavljuju nam da će u narednom periodu, tokom leta, čak spajati vrtiće”, ljutito priča naša sagovornica.
Naime, Vlada Srbije najavila je povećanje plata od 5,5 odsto u sektoru predškolskog vaspitanja, od 1. jula ove godine, ali ta povećanja opet ne obuhvataju tehničko osoblje, bez kojih je nemoguće raditi.
“Uspeli smo da se izborimo za povećanje plata koje predsednik i Vlada najavljuju od 1. jula. Međutim, moram da istaknem da nije tačno da će svi zaposleni u predškolskim ustanovama, kao što se često govori, dobiti povećanje. Osam grupa zaposlenih sa prvim, drugim, trećim i četvrtim stepenom stručne spreme, danas imaju plate koje se po uredbi obračunavaju ispod minimalne zarade i kojima poslodavac isplaćuje minimalac. Reč je o spremačicama, servirkama, kuririma, vešarkama, radnicima u kuhinji, kuvarima, pekarima, vozačima i majstorima. Ti ljudi čine skoro 24 odsto svih zaposlenih u predškolstvu. Od njih će samo zaposleni sa četvrtim stepenom, čiji je broj na nivou statističke greške, uspeti da preskoče minimalac i njima će se plata povećati za tri odsto, odnosno za 1.200 dinara. Drugim rečima, dok država na sva zvona govori o povećanju plata od 5,5 odsto za sve zaposlene u predškolstvu, za čak četvrtinu ovih ljudi to jednostavno nije istina. Zato tražimo izmenu Uredbe tako da svi zaposleni dobiju isto povećanje”, naglašava u razgovoru za Nova.rs Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.
U ovom Sindikatu traže, zajedno sa njihovim Savezom, da se minimalac urgentno koriguje u toku ove godine i izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, koja iznosi oko 50.000 dinara.
Dodatni problem je, navodi Jovanovićeva, što vlast rešenje vidi u angažovanju privatnih agencija.
Pročitajte još:
“A ono što njih čeka u takvom scenariju je neplaćeni prekovremeni rad, veće opterećenje posla, gubitak beneficija iz kolektivnog ugovora, uključujući dane godišnjeg odmora, jubilarne nagrade i solidarne pomoći, a konačno i praktično gubitak prava na bolovanje. Govori nam se da bi oni radili isto, još i bolje, ako ih privatizujemo, i još bi država uštedela. Mi možda nismo išle u visoke političke i menadžerske škole koje bi nas kandidovale da budemo službenici MMF-a, ali dovoljno znamo o vođenju domaćinstva da vidimo da je ovo prosto laž – kako će se za isti, još i manji novac, sve pokriti, i još naravno namiriti nove privatne gazde koje bi šefofale tim agencijama koje bi pružale osnovne usluge vrtićima?”, pita Bosiljka.
Iz Sindikata upozoravaju, da ne nudeći nikakvo rešenje za radnike na minimalcu u predškolskim ustanovama, država zapravo već sprovodi tiho otuđenje ovih službi, i to uz jednoglasno protivljenje javnosti, roditelja, struke i zaposlenih.
“Sve više ljudi daje otkaze na ova radna mesta od kojih ne mogu da se prehrane, a na oglase za posao za ovu bednu platu niko se javlja, što će na kraju dovesti do toga da će država uvođenje privatnih agencija u vrtiće predstaviti kao nužnost i gotovu stvar”, upozorava Jovanovićeva.
Iz Sekretarijata za dečju zaštitu, kao ni iz kabineta gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, nisu odgovorili na naša pitanja o angažovanju privatnih agencija za vrtiće i o mogućem povećanju plata tehničkom osoblju, do objavljivanja ovog teksta.
Naime, zbog nemogućnosti saradnje i sa Ministarstvom finansija, koji odugovlače sa produžetkom kolektivnog ugovora za predškolske ustanove, Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost, pozivaju na protestni zajednički otvoreni sastanak republičkih odbora ova dva sindikata, ispred Ministarstva finansija, u utorak 4. jula, u 14 sati.
Izvor: Nova.rs
Budi prvi ko će komentarisati