Mnogi ljudi misle da nemaju dovoljno vremena u toku dana da urade sve ono što bi trebali i želeli. Međutim, u većini slučajeva stvar je u tome da oni samo trebaju da nauče da bolje upravljaju svojim vremenom.
Kada napravite dugačku listu sa mnogo stavki koje trebaju da budu urađene tog dana, prirodno je da dođe do pada motivacije i osećaja da niste u stanju da sve postignete. Ljudi su zaista više zauzeti nego ikada ranije. Ponekad čak dolazi do toga da ljudi svoju prezauzetost doživljavaju kao vrlinu i plaše se da napuste takav ludački tempo. Ali, trebamo biti oprezni u tome kako biramo da provedemo svoje vreme. Kako bismo proveli što više vremena radeći ono u čemu zaista uživamo, treba da naučimo da vreme bude naš saveznik i da znamo da ga organizujemo na pravi način. Neki praktični saveti mogu nam pomoći u tome.
Jedan od najboljih načina da se više postigne u toku dana jeste korišćenje jutarnjih sati, pre nego što se bilo ko od ostalih ukućana probudi. Pored toga što vas niko neće prekidati, to je veoma tiho doba dana, pa neće biti mnogo stvari koje mogu da vam odvrate pažnju. Iako vam se čini da ćete biti vrlo umorni, vi ste zapravo tada samo pospani, a vaš mozak je odmoran i brzo i lako će krenuti u akciju. Možete čitati knjigu, otići na trčanje, planirati obaveze ili raditi na nekom projektu. Navika ranijeg ustajanja može se razviti za nekoliko nedelja, a ono što će vas najviše motivisati da je zadržite jeste osećaj postignuća i veća produktivnost u toku dana.
Korisno je postaviti prioritete i strukturisati dan na osnovu toga šta vam je najvažnije za obaviti. Ukoliko ne razmislite o tome šta su vam prioriteti i posvetite se prvo njima, može doći do pregorevanja i do toga da se osećate preplavljeni obavezama. Jedan jednostavan način da ovo učinite je da izaberete svakoga dana pet stvari koje smatrate najbitnijim. Kad god treba nešto da učinite, prvo pomislite sledeće: „Da li ovaj zadatak ima veze sa jednim od mojih pet prioriteta?“ Ako nema, ostavite ga i vratite se na važnije zadatke.
Korišćenje tajmera može vam pomoći da se efikasnije usredsredite na zadatke koje treba da uradite. Ono što se često dešava je da vam stvari poput društvenih mreža odvlače pažnju dok radite nešto drugo. Zato je dobro odrediti vreme koje ćete posvetiti isključivo društvenim mrežama i podesiti tajmer. Nakon isteka vremena koje ste odlučili da posvetite ovoj aktivnosti, ponovo podesite tajmer i sada se u potpunosti posvetite zadatku koji je potrebno obaviti.
Iako je uglavnom loše pokušavati fokusirati se na više stvari odjednom, u nekim slučajevima „multitasking“ može biti koristan i opravdan. Poznato je da neke zadatke obavljamo sa manjim, a neke sa većim automatizmom. Zato tokom obavljanja za mozak manje zahtevnih zadataka poput peglanja ili slaganja veša možete sebi pustiti neko audio predavanje i slušati ga, a tokom vožnje do posla i nazad autobusom možete čitati knjigu. To neće umanjiti kvalitet vašeg učinka, a bićete u mogućnosti da usvojite nova znanja.
Fizički haos vodi do mentalnog haosa. Održavanje reda u vašem radnom i životnom prostoru omogućiće vam da se fokusirate na aktivnost umesto na nered oko vas. Očistite i uredite vaš prostor svaki dan nakon obavljanja aktivnosti, kako biste sledeći dan lakše prionuli na rad.
I na kraju, ne zaboravite da priuštite sebi dovoljno sna. Nikada nećete biti dovoljno produktivni kada ste umorni kao što biste bili da ste se naspavali. Preporučuje se da se na spavanje ide najkasnije do 23h, a svaki sat koji se provede u snu do 2h posle ponoći je kao dva sata nakon toga. Iskoristite svoje vreme mudro.
Budi prvi ko će komentarisati