Jedni ste od onih koji naglašavaju kako ne vole besmislena ćaskanja o nebitnim temama. Zato ste uvek spremni da pričate o važnim stvarima i srećni ste kada pronađete osobu sa kojom možete da razgovarate do kasno u noć o vašim mislima, osećanjima, o smislu. Iritiraju vas situacije kada nepoznata osoba pokuša da zapodene razgovor o vremenu u gradskom prevozu i zato se trudite da taj razgovor što više skratite. Ako još imate slušalice koje možete da stavite i uronite u omiljenu muziku – problem rešen.
Ipak, postoje životne situacije u kojima smo prinuđeni da ćaskamo sa ljudima: bilo da je to večera sa partnerovom širom familijom ili poslovni događaj sa mmogo potencijalnih poslovnih saradnika, biće neophodno da započnete poneki razgovor sa strancem. A ako je već neophodno, zašto ne biste naučili kako da to uspešno radite.
Ako razmislite o zanimljivim ljudima koje poznajete, šta je to što im je svima zajedničko? Izgled, pamet, šarm? Iako mogu da poseduju ove osobine, ono što neizbežno svi imaju je radoznalost. Oni tragaju za novim iskustvima i znaju da je svaka nova situacija i svako novo poznanstvo prilika za učenje. Oni su radoznali i zainteresovani, a to ih zauzvrat čini interesantnim. Istinska zainteresovanost za drugo biće čini da se osećate prijatno u njihovom društvu, a žeđ za novim iskustvima ih čini nepresušnim izvorom zanimljivih razgovora.
Osim što su radoznali i postavljaju pitanja, oni takođe znaju i da postave pravo pitanje. To je zato što kvalitet razgovora zavisi od kvaliteta postavljenih pitanja. Ćaskanje obično zvuči ovako: “Odakle ste?” “Iz Novog Sada.” “Stvarno? Ja sam bio skoro na sajmu poljoprivrede tamo.””Aha, dobro.” I tu razgovor zamire, zato što je onaj ko je postavio prvo pitanje ponovo vratio razgovor na sebe i podelio za sagovornika ne baš bitnu informaciju. Takođe ni njemu samom to nije neki interesantan događaj; pa zašto bi nekog drugog interesovao? Ono što je bolje učiniti je pokušati sledećim pitanjem produbiti razgovor. Možete pitati: “Šta Vas je dovelo u Beograd?” ili “Da li se Novi Sad po Vama mnogo razlikuje od Beograda?” Još jedan savet: uvek postavljajte pitanja na koja zaista želite da znate odgovor, jer jedino tada imate šansu za zanimljiv razgovor.
Možda će vam u početku izgledati čudno ili neprijatno, ali pokušajte da se pripremite za ćaskanje. Ako unapred smislite pitanja koja biste mogli da postavite , to će u velikoj meri umanjiti stres i spasiti vas nepotrebne anksioznosti. Najbolje bi bilo da odaberete između tri i pet pitanja, kao i nekoliko potpitanja kojim biste mogli da započnete razgovor sa nepoznatim ljudima ili ljudima koje malo poznajete. U zavisnosti od toga šta želite da saznate o tim ljudima odaberite temu ili smer pitanja. To mogu da budu opšta pitanja poput “Da li volite okupljanja poput ovog, ili i Vas nerviraju kao i mene?”, kao i nešto usmerenija poput “Šta Vas je nagnalo da odaberete ovu sferu rada?”
Na mestima gde poznajete malo ljudi možete se osećati uplašeno i nesigurno. Ali možete i promeniti perspektivu i gledati na to kao na priliku da od novih ljudi saznate nešto zanimljivo o temi koja vas interesuje. Ljudi vole da ih pitaju o njima samima, a takođe vole da daju savete. Iskoristite to da steknete nova iskustva i načinite od sebe osobu koja je vrlo vešta u vođenju razgovora.
Budi prvi ko će komentarisati