Psihijatar Zoran Ilić: Kad pričate s teškim ljudima, nemojte im reći: „Potpuno te razumem“. Umesto toga recite ovo

Teški ljudi su kao ježevi u našoj bašti života, često nemamo ni znanja ni načina da im priđemo, a da se ne izbodemo, a ne znamo ni kako da ih zaustavimo kada stalno nasrću. Na poslu, u porodici, na ulici susrećemo razne vrste tih „ježeva“: kritičari svega što kažemo ili uradimo, oni koji se nikad ne slažu sa nama i o svemu imaju mišljenje, uporni, zadrti, koji po svaku cenu moraju da dobiju ono što žele. Tu su i oni koji su stalno u poziciji žrtve optužujući nas za sve, oni koji „čekaju u zasedi“ da nešto kažu i ne slušaju i prekidaju nas kada govorimo. Tu su i oni koji mrače – pesimistično gledaju na svet. Sigurno da nam najviše smetaju oni koji su otvoreno agresivni, ali i oni koji nas razjaruju nečinjenjem onoga što se od njih očekuje, koji su pasivno agresivni. Oni mogu biti naši partneri, roditelji, prijatelji ili kolege i možemo se osećati zarobljeno ili nemoćno u odnosu sa njima. Zato dr Zoran Ilić, psihijatar, kouč, trener u komunikacijskim veštinama sa odgromnim iskustvom, za Zadovoljnu govori kako se osloboditi uticaja teških ljudi.

Umesto Zašto on to meni radi – Zašto ja to dopuštam

„Treba da odgovorimo na pitanje – koliko nam je stalo do te osobe, zašto nam je važan taj odnos i koliko je moguće sačuvati ga ili čak unaprediti. I naravno, kakve su posledice ako se borim, a kakve ako se ne borim. Preduslov za rešavanje sukoba sa teškim ljudima je da upoznamo sebe i osvestimo šta su naši okidači, šta nas izvodi iz takta. Pitanje: Zašto on to meni radi? zamenimo pitanjem: Zašto ja to dopuštam?.“

Psihijatar Zoran Ilić ističe i da mi ne možemo promeniti drugu osobu, možemo do izvesne mere promeniti njeno ponašanje, i to samo promenom svog ponašanja.

Postavite granice

Vrlo je važno i da u dodiru s takvim ljudima prepoznamo da nismo odgovorni za njihovo ponašanje. Oni su odgovorni za svoje izbore i odluke. Mi smo odgovorni samo za našu reakciju na njih.

„Drugi korak je da razumemo šta je to što oni žele ili im treba. Tad im možemo pristupiti sa više empatije i razumevanja. Treći korak je da komuniciramo sa njima na konstruktivan i asertivan način. Recimo, ako vas neko stalno kritikuje, ne uzimajte to lično. To je njihov način da izraze svoje nesigurnosti ili frustracije. Umesto da se povučete ili branite, ostanite mirni i slušajte šta imaju da kažu. Možda ima neke istine u njihovoj kritici koju možete iskoristiti za svoj rast i poboljšanje. Ako je kritika neosnovana ili zlonamerna, zatražite konkretne primere i argumente. Složite se sa onim što je tačno, ali nemojte dozvoliti da vas to obeshrabri ili umanji vašu vrednost. Ako kritika postane nepodnošljiva ili uvredljiva, recite im jasno i čvrsto kako želite da budete tretirani. Postavite granice i ne dozvolite da vas povrede.“

Psiholog iz Srbije otkriva okidače za sigurnu svađu u braku

Kontroverzni saveti ruskog psihologa Mihaila Labkovskog

„Nemojte pokušavati da ga spasite ili savetujete. To će samo pojačati njihov osećaj nemoći i zavisnosti. Umesto toga, pokažite im da verujete u njih i u njihove sposobnosti. Podsetite ih na situacije kada su prevazišli izazove i pokazali snagu i otpornost. Postavite im pitanje: “Šta možeš učiniti da promeniš ovu situaciju?” Time ih podstičete da preuzmu odgovornost za svoj život i da pronađu rešenja. Neka shvate da je promena moguća i da je bolja od stagnacije. Ako se i dalje žale, promenite temu ili prekinite razgovor. Recite im da ste tu za njih ako žele pomoć, ali da ne možete slušati njihovo negativno stanje.“

Kako se nositi sa „teškim“ šefom

Naš sagovornik priča i šta je najbolje učiniti kad je u pitanju, recimo, šef, a šta kad je u pitanju roditelj ili prijatelj.

I kako to konkretno može da izgleda?

„Ako je u pitanju šef, pokažite mu profesionalizam i poštovanje. Ne pravdajte se, jer pravdanje služi samo onome koji se pravda, predstavlja odricanje od odgovornosti i izaziva njegov bes. Pokušajte da razumete njegovu perspektivu i njegove ciljeve. Proverite koliko ste razumeli njegova očekivanja, ništa se ne podrazumeva. Ponudite rešenja, opcije za budućnost i pokažite saradljivost. Recite mu šta ćete uraditi da poboljšate situaciju i zatražite njegovu podršku i pomoć ako je potrebna. Ako je u pitanju roditelj ili prijatelj, pokažite mu ljubav i razumevanje. Ne prekidajte ga i ne osporavajte njegova osećanja. Pokušajte da razumete njegovu poziciju i njegove motive. Recite mu šta vam znači taj odnos i kako možete zajedno da prevaziđete problem.“

Kad je vreme za razlaz

Na kraju, nekad se desi da ništa ne može da pomogne, pa je bolje raskrstiti sa tom osobom koja nas cedi.

„Prekid odnosa sa bliskom osobom može biti jedna od najtežih odluka koje ćete ikada doneti. Ali to može biti i jedna od najboljih odluka za vaše emocionalno i mentalno zdravlje – ako je odnos s tom osobom stalno izvor stresa, razočaranja ili ljutnje. Ako se osećate iscrpljeno, bez podrške ili međusobnog poštovanja, to može biti znak da bi prekid mogao biti bolja opcija. Ako se prečesto osećate loše, a pozitivni trenuci su sve ređi, kada su konflikti, svađe i doživljaj da ste izmanipulisani prečesti – treba stati sa toksičnim odnosom i prekid može biti pravo rešenje“, kaže psihijatar Zoran Ilić.

Autor: Nevena Dimitrijević   Izvor: Nova.rs