Trifecta romantične veze – intenzivna ljubav, seksualna želja i dugotrajno vezivanje – mogu delovati nedostižno, ali ne moraju biti nešto neobično ili nemoguće u brakovima kao što su nas uslovljavali da mislimo.
– Rođeni smo da volimo. Osećanje uznesenosti koje nazivamo romantična ljubav duboko je ukorenjeno u našim mozgovima. Ali može li da traje? – piše antropolog i autorka Helen Fišer.
Nauka nam govori da romantična ljubav može da traje – i duže nego što joj često dajemo za pravo. Kao kultura, imamo tendenciju da budemo prilično cinični kada govorimo o mogućnostima romantične ljubavi (suprotno „drugim“ ljubavima- požudi i dugoročnom vezivanju) koja traje tokom vremena i kroz prepreke, a zbog dobrog razloga.
Približno 50 posto brakova završi se razvodom, a podaci govore da se u SAD 2012. godine rastalo 2,4 miliona parova. Među onima koji su ostali zajedno, bračno nezadovoljstvo je uobičajno, piše psihoterapeut Žarko Petrović.
U dugotrajnim partnerstvima koja uspeju, romantična ljubav ima tendenciju da pređe u druženje i ljubav sličniju prijateljstvu od one kada je par zaljubljen.
Ali bez obzira na to koliko smo cinični u odnosu na budućnost dugotrajne ljubavi, ona je još uvek ono što većina Amerikanaca želi. Romantična ljubav se sve više vidi kao osnovna komponenta braka, sa 91 posto žena i 86 posto američkih muškaraca koji kažu da ne bi oženili nekoga ko ima sve kvalitete koje žele kod partnera, ali u koga nisu zaljubljeni.
Ova vrsta ljubavi dobra je i za naše brakove i za naše zdravlje. Romantična ljubav- oslobođena zahteva i opsesije ranih stupnjeva zaljubljenosti- može i često postoji u dugoročnim brakovima, istraživanja su pokazala, i u vezi je s bračnim zadovoljstvom, i dobrim stanjem pojedinca, kao i samopouzdanjem.
Iako nam je nauka pružila poneki uvid u prirodu ljubavi i romantičnih veza, ovaj osnovni domen ljudskog postojanja ostao je skoro misterija. Ljubav, posebno ona dugovečna, nosi naziv “najproučavanije i najmanje razumevane oblasti psihologije.”
Možda ima više pitanja nego odgovora u ovom trenutku, ali sa sigurnošću znamo da su i zaljubljivanje i brak dobri za naše fizičko i mentalno zdravlje. A psiholozi koji proučavaju ljubav, brak i veze su izdvojili izvestan broj faktora koji doprinose dugoročnoj romantičnoj ljubavi.
Evo šest tajni parova koji su uspeli da zadrže snažnu romantičnu ljubav živom tokom decenija i čitavih života.
Romansa do kraja života JE moguća!
Uprkos visokom postotku razvoda, neverstava i bračnog nezadovoljstva, nije sve beznadežno- daleko od toga, u stvari. U studiji iz 2012.godine o parovima koji su u braku decenijama, objavljenoj u zborniku “Socijalna psihologija i nauka ličnosti”, otkriveno je da je 40 posto ispitanika izjavilo da su “snažno zaljubljeni”. Ista studija otkrila je da je među parovima koji su bili u braku 30 godina ili duže, 40 posto žena i 35 posto muškaraca izjavilo da su bili snažno zaljubljeni.
Ali neka vas ne ubedi samo ono o čemu su govorili ovi parovi- istraživanje neuronauke takođe je dokazalo da intenzivna romantična ljubav može trajati čitav život.
Studija iz 2011. objavljena u zborniku “Socijalna kognitivna i afektivna neuronauka” posmatrala je regione mozga koji se aktiviraju kod pojedinaca u dogotrajnim romantičnim partnerstvima (koji su u braku u proseku 21 godinu), i uporedili ih sa pojedincima koji su se u skorije vreme zaljubili.
Rezultati otkrivaju sličnu aktivnost u mozgu u obe grupe, sa visokom aktivnošću u centrima za motivaciju i nagrade u obe grupe, pre svega u ventralno tegmentalnoj oblasti (VTA). Ono što smo otkrili nagoveštava da parovi ne samo da mogu da vole jedno drugo tokom dugih perioda vremena- oni mogu ostati zaljubljeni.
Održavanje romantične ljubavi tokom dugog niza godina, ima pozitivnu funkciju u mozgu, koji razume i nastavlja da traži potvrde romantične ljubavi kao ponašanja koje ubira kognitivne nagrade, i u skladu je sa istraživačem pozitivne psihologije Adori Durajapa.
– Ključ u razumevanju kako da održimo dugotrajnu romantičnu ljubav je da je razumemo na naučan način. Naši mozgovi vide dugotrajnu strasnu ljubav kao ciljano ponašanje kako bi se ostvarile nagrade. Nagrade mogu da obuhvate smanjenje anksioznosti I stresa, osećanje sigurnosti, stanje smirenosti i jedinstva jednog s drugim – Durajapa je napisao u “Psihologiji danas”.
Parovi održavaju stanje “ljubavnog slepila”
Kada se u nekog zaljubimo, imamo tendenciju da obožavamo tlo kojim gaze i da ih vidimo kao najprivlačniju, najpametniju i najispunjeniju osobu u sobi. I iako bismo mogli da naposletku svog partnera skinemo s ovog pijedestala posle godina i meseci koje smo proveli zjedno, održavanje osećanja “ljubavnog slepila” u stvari je ključno za dugoročnu strasnu ljubav.
Izveštaj Univerziteta iz Ženeve koji obuhvata oko 500 studja o kompatibilnosti nije mogao da izdvoji bilo koju kombinaciju dve crte ličnosti u vezi koja bi podrazumevala dugoročnu romantičnu ljubav- osim jedne. Sposobnosti pojedinca da idealizuje i održava pozitivnu iluziju o svom partneru- da ga vidi kao zgodnog, inteligentnog, zabavnog i brižnog, ili uopšte kao “ulov”- činila je da parovi budu srećni jedno s drugim po skoro svim merilima tokom vremena.
Uvek zajedno isprobavaju nove stvari
Dosada može biti glavna prepreka dugotrajnoj romantičnoj ili partnerskoj ljubavi, a uspešni parovi će uvek naći načine da stvari održe zanimljivim.
Psihološka istraživanja su predočila da su parovi koji imaju najintenzivniju ljubav oni koji ne samo da iskuse snažnu psihičku i emotivnu povezanost jedno s drugim, nego takođe uživaju kada učestvuju u novim ili izazovnim “samo- otkrivajućim” aktivnostima zajedno, izveštava Psihologija danas.
– Nove i uzbudljive aktivnosti su, pa uzbudljive, što ljudi mogu da pomešaju kao privlačnost prema partner, koji ponovo raspaljuje početnu iskru – piše Emi Gordan u Naučnom pregledu Berklija.
Izbegavaju zavisnost od partnera time što čuvaju svoju nezavisnost
Zavisnost od partnera je neprijatelj dugotrajne želje (važna komponenta romantične ljubavi), ističe psiholog i autor Parenja u zatočenosti Ester Perel. U popularnom TED razgovoru, Perel pita, “Zašto seksualna želja ima tendenciju da bledi tokom vremena, čak i u vezama punim ljubavi?
Zavisnost od partnera i briga u dugoročnim partnerstvima- koje lako mogu biti rezultat traženja sigurnosti, bezbednosti i stabilnosti u partnerstvu- guše erotsku varnicu, objašnjava Perel. Ali ukoliko parovi mogu da održe nezavisnost i svedoče kako i jedan i drugi učestvuju u pojedinačnim aktivnostima u kojima su vešti, mogu da nastave i vide svog partnera u uvek novom svetlu.
– Kada vidim svog partnera kako samostalno radi stvari koje ga ispunjavaju, gledam osobu i u trenutku menjam perspektivu. Ostajemo (otvoreni) za misterije koje stoje jedna uz drugu…ono što je najinteresantnije nema vezanosti u želji. Nema brige u želji – kaže Perel.
Tako da ukoliko želite da održite strast, dajte svom partneru prostor da radi ono u čemu je dobar- i postarajte se da dobijete mogućnost da ih posmatrate u njihovom elementu, kada “zrače i puni su samopouzdanja”, kaže Perel.
Njihova strast prema životu prenosi se i u vezu
Psiholozi su otkrili da snažna strast prema životu može da pomogne u održavanju strasti u dugim vezama. Studija Stoni Bruk Univerziteta iz 2012. godine u kojoj se ispituju kvaliteti ličnosti koji predviđaju dugoročnu strasnu ljubav pokazale su da pojedinci koji pokazuju strast prema svemu što nudi život imaju više šanse da postignu uspeh u svojim romantičnim partnerstvima.
– Ljudi koji prilaze svojim dnevnim aktivnostima sa uzbuđenjem i jakim emocijama imaju više šanse da ova snažna osećanja prenesu i na svoj ljubavni život. Ukoliko želite da vam veza bude ispunjena strašću, stavite emocionalnu energiju u svoje hobije, interesovanja i čak svoje političke aktivnosti – dr Suzan Kraus Vitborn, napisala je u “Psihologiji danas”.
Vide svoju vezu kao zajedničko putovanje prema samo-ispunjenju
Dok su pojedinci u prošlosti gledali na brak kao izvor sigurnosti i bezbednosti, socijalni standard se pomerio na takav način da više muškaraca i žena ulazi u brak tražeći samo- ostvarenje i lično ispunjenje, takav brak može biti ispunjavajući za oba partnera, ali zahteva da svaki partner uloži više vremena i energije u partnerstvo kako bi bilo uspešno.
– Prosečan brak danas slabiji je od prosečnog braka u prošlosti, i u pogledu zadovoljstva i stope razvoda, ali najbolji brakovi danas su mnogo snažniji, i u pogledu zadovoljstva i u pogledu dobrog osećanja, od najboljih brakova u prošlosti – Eli Dž. Finkel, profesor socijalne patologije na Univerzitetu Nortvestern napisao je u uvodniku Njujork Tajmsa, opisujući ovo prebacivanje iz partnerskih u samo- ekspresivne brakove.
Umesto gledanja na brak koji nam služi da zadovoljimo osnovne potrebe za održanjem i partnerstvom, sada vidimo brak kao podsticaj za samo- ispunjenje. Ova nova direktiva može pomoći dugotrajnoj romantičnoj ljubavi, dokle god je svaki partner voljan i u mogućnosti da više svojih resursa uloži u vezu.
– Kako se očekivanja od braka povećavaju po Maslovoj hijerarhiji, potencijalne psihološke nagrade su veće, ali postizanje ovih rezultata postaje i sve zahtevnije – beleži Finkel.
Izvor: www.dnevno.rs
Budi prvi ko će komentarisati