Da li biste više voleli da radite u kancelariji od 9 do 5 ili da imate status slobodnjaka?
Slobodnjaci, honorarci ili tzv. frilenseri (od engleskog freelance) su samozaposleni ljudi koji nisu u dugoročnom radnom odnosu sa klijentom za koga rade. Mogu biti potpuno nezavisni ili da ih predstavlja kompanija i agencija koja dalje prodaje njihov rad svojim klijentima. Ovakav način zaposlenja je jedan od brzorastućih trendova na tržištu rada. Prema istraživanju softverske kompanije Intuit, do 2020. godine, više od 40% radne snage u SAD će biti slobodnjaci.
Striktno radno vreme i prostor više nisu jedini način zaposlenja – danas možete da radite gde god možete da priključite kompjuter, u ono doba dana koje vam odgovara – najvažnije je da proizvodite rezultate. Ako niste sigurni kojim profesionalnim putem da krenete, pročitajte koje su prednosti i nedostaci “tradicionalnog” radnog mesta i slobodnjačkog statusa.
Ko može da bude frilenser?
Frilenseri dolaze iz različitih industrija – dizajn, novinarstvo, marketing, muzika, fotografija… Praktično nema ograničenja, važno je umeti pronaći klijente dovoljno često da se od toga može (pre)živeti. Važno je naglasiti i da kada ste sam svoj šef, morate voditi računa o svemu o čemu inače poslodavci misle – odgovorni ste za pravna pitanja, finansije i sopstvenu promociju.
Kakav je status frilensera u Srbiji?
Frilenseri nisu statusno prepoznati kao takvi, ali za njih, kao i za sve druge zaposlene radnike ili preduzetnike, važe određene zakonske odredbe. Svaki prihod se oporezuje, pa tako i zarada slobodnjaka. Na sajtu udruženja “Pravo da znam” koje se bavi promovisanjem ideje o frilenserima i ostvarivanjem prava u ovom sektoru mogu se naći korisne informacije o tome kako legalno poslovati kao slobodnjak.
Jedna od mana slobodnjačkog statusa koja prva pada na pamet je to što posao nije siguran i nema benefite koje status zaposlenog donosi. Međutim, u današnjoj ekonomiji ne postoji stabilnost karijere kakvu imaju naši roditelji. Tokom svog profesionalnog puta promenićete različite poslove i kompanije. Takođe, treba biti svestan u kakvoj državi živimo. Rečima blogerke Mahlat:
U Srbiji mnogo firmi svojim radnicima ne uplaćuje radni staž, mnogo njih sa fakultetskim diplomama prijavljeni su sa srednjom školom kako bi poslodavac zeznuo ovu državu, mnogo njih zvanično prima određen iznos a nezvanično sasvim drugi, mnogo njih na sve to pristaje zbog par hiljada više u džepu jer u Srbiji treba životariti. Zdravstveni sistem nam je tako uređen da vam je da dobijete zdravstvenu knjižicu sizifovski posao, čak i ako ste sve izmirili prema državi, pisalo je nekoliko preduzetnika o tome. Čak i ako imate zdravstvenu knjižicu, zdravstvene usluge su takve da većinu stvari morate raditi u privatnim klinikama da ne biste umrli dok ne stignete na red u nekoj od državnih. U Srbiji mnogi radnici godinama ne primaju platu i to je sasvim prihvatljivo, takve poslodavce zakon ne tereti da moraju da isplate lične dohotke onima koji rade, uvek imaju debele razloge, u Srbiji vas stalno ubeđuju da je važno radno mesto a ne plata, setite se ministra prosvete koji je rekao da je u vreme krize nepristojno pitati za platu.
Sve u svemu, frilenseri u Srbiji su oni koji nemaju vremena da čekaju državu Srbiju da se uozbilji i poštuje ih kao ljude, prolaze im godine i koji imaju mogućnost da nešto zarade radeći kao slobodnjaci.
Kako slobodnjak traži posao i koliko zarađuje?
Srbija je prošle godine bila 12. u svetu, a 5. u Evropi po zaradi frilensera – što je svakako ohrabrujuć podatak. Međutim, iza tih zarada stoje i porezi koje morate platiti, zdravstveno i penziono osiguranje, kao i ušteda za “crne dane” kada ne možete da pronađete klijenta ni za lek. Da biste redovno zarađivali, morate da budete izuzetno stručni, ali i vešti u prodaji sopstvenog rada. Za vas treba da se čuje tako da postanete traženi u svojoj branši. Srećom, kompanije zbog manjih troškova i potreba za usko stručnim ekspertima sve više zapošljavaju slobodnjake. Posao se može pronaći i preko Internet sajtova kao što je Elance.com
Kako izgleda raditi kao slobodnjak?
Prvo loše vesti: nema sigurnosti redovne plate, penzionog i zdravstvenog osiguranja, plaćenog odsustva i godišnjih odmora. Zvanično radno vreme ne postoji – dostupni ste kada ste potrebni klijentu. Radite sami, što nije problem samo zbog količine posla, već i zbog društvenog života koji se sve više vezuje za radno mesto što smo stariji. Samodisciplina, organizacione veštine i definisanje prioriteta su ključni da biste uspeli.
Ovako opisan posao frilensera izgleda kao ropski život ili u najboljem slučaju Sparta. Sloboda ima visoku cenu. Da li zaista vredi toliko? Zavisi od vaših želja, ambicija i prioriteta. Sami postavljate pravila i uslove rada. Kao frilenser, dobijate raznovrsne izazove i projekte koje sami birate, mogućnost da u toku dana izaberete kada ćete raditi i napravite raspored tako da imate vremena i za privatni život. Dugi radni dani ili čak vikendi su nešto što se ne može izbeći, ali sa sve većim zahtevima kompanija, to i nije neka razlika u odnosu na uobičajen posao.
Saveti za hrabre
Ako se odlučite da se oprobate u ovakvoj karijeri, evo nekoliko saveta:
• Ako imate posao, nemojte odmah da date otkaz, već počnite sa honorarnim radom “sa strane” kako biste proverili koliko se vaše veština i znanja cene i da li umete da ih prodate.
• Morate imati određenu ušteđevinu pre nego što konačno pređete na potpuno slobodnjački status. Nikad ne znate kada posao može iznenada da presuši ili nastane neki neočekivan, a hitan trošak.
• Istražite kakva su iskustva slobodnjaka iz svoje branše – povežite se sa njima i zbog izgrađivanja poslovne mreže, ali i zbog korisnih saveta koje vam mogu dati.
• Potrebna vam je podrška porodice i prijatelja. Kada počinjete nešto u šta verujete, imaćete mnogo entuzijazma, ali biće dana kada ćete samo želeti da dignete ruke od svega. To su trenuci kada su vam potrebni najbliži. Objasnite im zašto ste izabrali ovakvu karijeru i kakve izazove, ali i prednosti ona može da donese.
• Samopouzdanje je ključ uspeha. Ne budite preosetljivi ako se klijentu ne dopadaju vaše ideje – mušterija je uvek u pravu, zar ne? Ipak, verujte sebi i svojoj stručnosti – ako imate jake razloga zašto nešto treba ili ne, ne bojte se da progovorite! Ako čekate povratne informacije, tražite ih!
• Držite se standardnog radnog vremena. Ako radite 15 sati dnevno, nećete postići više, jer posle određenog vremena prestajete da budete produktivni. Ako je zaista neophodno raditi duže zbog postavljenih rokova, pazite da to bude izuzetak, ne pravilo. Otkrijte u koje doba dana ste najproduktivniji i radite tada. Koncentrišite se, isključite društvene mreže, pronađite mirno mesto i videćete da je 8 sati dovoljno.
• Ljubav, čak strast prema poslu je od još veće važnosti kada ste slobodnjak. Ako vas projekat ne uzbuđuje, motiviše i inspiriše, mnogo ćete lakše odlagati posao jer ste upravo vi taj šef koji vam inače stoji nad glavom.
Da li biste se upustili u ovu avanturu? Ako već jeste, imate li neki savet da dodate?
Izvor: Dragana Milovanović, iSerbia.rs
Leave a Reply