SVE JE STALO: Crna Gora suočena sa posledicama rata u Ukrajini

Foto: Profimeida / John Miller

Crna Gora dugo je bila magnet za superjahte, turiste i ruske trgovce nekretninama, ali se sada suočava sa neizvesnom budućnošću.

Nakon što se ta jadranska zemlja obavezala da će uvesti sankcije Rusiji po uzoru na EU, nekad pouzdani dotok novca iz Rusije doveden je u pitanje.

Nakon invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu u februaru, Crna Gora, nova članica NATO saveza i kandidat za članstvo u EU, našla se u neočekivanoj poziciji pošto nametanje sankcija preti njezoj ekonomiji i privredi.

Bilo kakav udarac za privredu mogao bi se pokazati kobnim za zemlju sa samo 620.000 stanovnika. Otprilike četvrtina privrede otpada na turistički sektor, koji je u velikoj meri više od deset godina “hranila” Rusija.

“Sviđaju nam se Rusi i ovisimo o njima“, rekla je Hini Danica Kazanegra Gregović, izvršna direktorka turističke agencije Gulliver Montenegro u obalnom odmaralištu Budvi.

Na glavnom šetalištu u Budvi češće se čuje ruski nego crnogorski, a tamo se nalaze i lokali i škole namijenjeni ruskim iseljenicima, čija zajednica broji nekoliko hiljada ljudi.

Za Gregović i mnoge druge, invazija na Ukrajinu, nakon koje su brzo usledile zapadne sankcije za ruske finansijske institucije i zabrana leta širom Evrope, izazvala je strah od negativnih posledica.

Trenutak nije mogao biti gori.

Za destinaciju poput Crne Gore, zavisne o turizmu i teško pogođene pandemijom, predstojeća sezona željno se iščekivala jer su je svi videli kao mogućnost da se profitira od turista željnih putovanja.

“Već smo preživjeli nekoliko godina s ne baš sjajnom turističkom sezonom. Ovo će nas pogoditi više nego što bismo hteli da priznamo“, rekla je Gregović.

Neizvesna budućnost

Povrh postojećih poteškoća, novac koji je pristizao na tržište nekretnina duž crnogorske obale prestao je teći jer je Rusima sve teže da premeštaju svoj novac u inostranstvo.

Godinama su bezvizni režim i blagi zakoni o ulaganju stvarali temelje za dotok ruskog novca u Crnu Goru. To je izazvalo nagli skok na tržištu nekretnina, koji je nekad netaknuti krajolik crnogorske obale pretvorio u gomilu stambenih zgrada i stanova.

“Većina novca koja se ulagala u obalu je stizala iz Rusije“, objasnio je Dejan Milovac, zamenik izvršnog direktora antikorupcijske skupine Mans.

Crna Gora je bila omiljeno odredište Rusa radi kupovine nekretnina ili skrivanja vlastite imovine od zakona, dodao je Milovac.

Rusi takođe čine većinu korisnika crnogorske politike ekonomskog državljanstva, koja pojedince, koji su u zemlju uložili 450.00 evra, nagrađuje pasošem.

Nešto više od 65 posto takozvanih “zlatnih pasoša“ u poslednjih 14 meseci je dodeljeno ruskim državljanima.

No, nakon invazije i popratnih sankcija, dve različite agencije za nekretnine u Budvi su objavile da je kupovina nepokretne imovine u gradu stala.

“Sve je stalo. Gradnja je ili prestala ili ljudi rade s velikim poteškoćama“, rekao je Jovan, 44-godišnji vlasnik lokala u Budvi.

To se zbiva nekoliko meseci pre turističke sezone i dovešće do problema koji će naštetiti poslovanju, dodao je on.

Crnogorski zvaničnici brzo su pokušali da umanje nastale strahove nakon što je vlada obećala da će uvesti sankcije u skladu s onima koje je uvelo 27 članica EU.

Sankcije još uvek nisu uvedene zbog političkih nesuglasica, ali su se zvaničnici ipak obavezali da će sprovesti mere kojima bi se ublažila ekonomska šteta povezana s ratom poput rasta cena goriva i osnovnih životnih potrepština.

“Nažalost, dogodio se rat i mi ćemo morati da preusmerimo našu pažnju na druga tržišta“, rekao je ministar spoljnih poslova Đorđe Radulović, dodavši da je došlo vreme za nov način razmišljanja.

Možda je krajnje vreme da Crna Gora diversifikuje svoju ekonomiju i možda je krajnje vreme da Crna Gora ne bude zavisna isključivo od turizma, dodao je Radulović.

Odnosi s Rusijom

Rat i njegove posledice narušavaju viševekovne bratske odnose između Crne Gore i Rusije, koje dele slovensko i pravoslavno nasleđe, piše Index.hr.

Nakon što se Crna Gora osamostalila od Srbije 2006. godine, zemlja je izgradila stabilne odnose s Moskvom i ubrzo postala omiljena destinacija za Ruse koji žele da se presele u inostranstvo, ulažu ili putuju.

Ali, odnos dve zemalje nije uvek bio besprekoran.

Crnogorski zvaničnici su 2016. godine optužili Moskvu da je planirala državni udar, čija je svrha bila sprečiti da se ta bivša jugoslavenska republika pridruži NATO savezu.

Kremlj je u više navrata poricao da je imao ikakve veze s bilo kakvom zaverom, odnosno planiranjem puča.

Nakon navodnog pokušaja puča, Crna Gora se pridružila vojnom savezu koji vode Sjedinjene Američke Države i nastavila je s pregovorima za ulazak u EU.

Kratka razdoblja nesuglasica nisu sprečila Ruse da u velikom broju nastavljaju da pristižu u Crnu Goru.

Ali, za Ruse smeštene u Crnoj Gori, Putinov rat u Ukrajini izazvao je dodatne neugodnosti.

Mnogi su sada odsečeni od Rusije i ne mogu pristupiti svojoj gotovini u ruskim bankama, a njihove kreditne kartice su blokirane.

“Možda je naša krivica što nismo objasnili koliko je opasan (Putin). Svi ljudi koji su na neki način povezani s Rusijom mnogo će toga izgubiti“, rekao je Marat Gelman, ruski sakupljač umetnina u Budvi i istaknuti Putinov kritičar.

Izvor: Kurir.rs

Budi prvi ko će komentarisati

Ostavi komentar

E-mail adresa neće biti objavljena!


*