SVI DETALJI RAZGOVORA PUTINA I KARLSONA: Rat može da se okonča za nekoliko nedelja TREBA DA URADE SAMO JEDNU STVAR (FOTO/VIDEO)

Foto: AP/Gavriil Grigorov

Intervju američkog novinara Takera Karlsona sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom za šest sati pregledalo je više od 55 miliona ljudi i to samo na društvenoj mreži X!

Snimak, koji je Karlson objavio na svom nalogu, ima i 36.000 komentara dok su korisnici istovremeno objavili maltene milion i po objava u kojima se pominje ruski predsednik.

Taker Кarlson je rekao da je Putin zbog obaveza kasnio dva sata na intervju.

Razgovor u Kremlju, podsetimo, trajao je dva sata i 7 minuta. Karlson i Putin, očekivano, najviše su razgovarali o Ukrajini, a dotakli su se i brojnih drugih tema uključujući odnose SAD i Rusije, sabotažu na Severnom toku, uspon Kine, Briks, veštačku inteligenciju…

Putin je na početku razgovora predstavio istorijske okolnosti koje su na kraju dovele do stvaranja i nezavisnosti Ukrajine.

“UKRAJINA VEŠTAČKA DRŽAVA”

PUTIN: Sovjetska Ukrajina je dobila ogroman broj teritorija koje sa njom nisu imale nikakve veze i to pre svega Crnomorski region. Nekada, kada ih je Rusija dobila kao rezultat rusko-turskih ratova, zvali su se Novorosija. Ukrajina je posle Otadžbinskog rata dobila još jedan deo poljskih teritorija dok je deo teritorija takođe oduzet Rumuniji i Mađarskoj. Imamo sve razloge da kažemo da je, naravno, Ukrajina, u izvesnom smislu, veštačka država stvorena voljom Staljina.

KARLSON: Da li mislite da Mađarska ima pravo da povrati svoje zemlje? I da li drugi narodi mogu da povrate svoje zemlje i možda vrate Ukrajinu u granice iz 1654. godine? Da li ste rekli Orbanu o tome da može da povrati deo ukrajinskih zemalja?

PUTIN: Nikad mu to nisam rekao. Nikad. Ni jednom. Orban i ja nismo čak ni razgovarali o ovome, ali znam pouzdano da Mađari koji tamo žive, naravno, žele da se vrate u svoju istorijsku domovinu.

“ZAPAD SE PLAŠI KINE VIŠE NEGO RUSIJE”

Karlson je konstatovao da se Zapad možda plaši jake Rusije, ali da se ne plaši jake Кine.

PUTIN: Zapad se više plaši jake Кine nego jake Rusije jer u Rusiji ima 150 miliona ljudi, a u Кini milijardu i po. Kineska privreda se razvija brzim koracima i to više od pet odsto godišnje. Bilo je još više. Ali ovo je dovoljno za Кinu. Bizmark je jednom rekao da su glavna stvar potencijali. Potencijal Кine je kolosalan. Kina je danas prva ekonomija u svetu u smislu pariteta kupovne moći i ekonomskog obima. Već duže vreme su ispred SAD, a tempo raste.

“ZAPAD PUSTIO DUHA IZ BOCE NAPADOM NA JUGOSLAVIJU”

Putin se osvrnuo i na bombardovanje Jugoslavije i ocenio da su tada zahladneli odnosi između SAD i Rusije.

Taker Karlson, Vladimir Putin
FOTO: EPA/GAVRIIL GRIGOROVSPUTNIKKREMLIN

– Jeljcin je bio hvaljen i hvaljen, ali čim su počeli događaji u Jugoslaviji i kad je digao glas za Srbe… Mi nismo mogli, a da ne dignemo glas za Srbe i u njihovu odbranu… Razumem da je tu bilo složenih procesa, ali Rusija nije mogla, a da ne digne glas za Srbe. Srbi su poseban narod, nama blizak, narod pravoslavne kulture. Mnogo su stradali generacijama. Jeljcin je govorio u znak podrške. Šta su uradile Sjedinjene Države? Кršeći međunarodno pravo i Povelju UN počelo je bombardovanje Beograda. Sjedinjene Države su pustile duha iz boce. Štaviše, kada je Rusija prigovorila i izrazila svoje ogorčenje, šta je rečeno? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali onda su počeli da govore da je sve zastarelo i da sve treba menjati. Zaista, nešto treba da se menja, jer se odnos snaga promenio, istina, ali ne na ovaj način. Da, uzgred, odmah su počeli da gađaju Jeljcina blatom, ističući da je alkoholičar, ništa ne razume, ništa ne razume. Sve je razumeo. To vas uveravam.

КAКO JE POČEO RAT U UKRAJINI?

PUTIN: Šta je bio pokretač nedavnih događaja? Današnje rukovodstvo Ukrajine je izjavilo da neće sprovoditi sporazume iz Minska koji su potpisani nakon događaja 2014. godine i u kojima je iznet plan za mirno rešenje u Donbasu. Ne, rukovodstvo današnje Ukrajine, ministar spoljnih poslova, svi ostali zvaničnici, a potom i sam predsednik su izjavili da im se ništa ne sviđa u Minskim sporazumima. Bivši lideri Nemačke i Francuske su rekli direktno da su potpisali Minske sporazume, ali da nikada nisu nameravali da ih sprovedu. Nas su jednostavno vukli za nos.

KARLSON: Da li ste razgovarali sa državnim sekretarom i predsednikom? Možda su se plašili da razgovaraju sa vama? A da li ste im rekli da ćete ako nastave da pumpaju Ukrajinu oružjem delovati?

PUTIN: Stalno smo razgovarali o tome. Apelovali smo na rukovodstvo SAD i evropskih zemalja da odmah zaustave taj proces i da obezbede sprovođenje sporazuma iz Minska. Iskreno, nisam znao kako ćemo to uraditi, ali sam bio spreman da to uradim. Iskreno sam verovao da ćemo uspeti da ubedimo ljude koji žive u Donbasu da se vrate u okvire ukrajinske državnosti i da će postepeno rane zarasti. Ne, to niko nije hteo, svi su hteli da reše pitanje samo uz pomoć vojne sile, ali to nismo mogli da dozvolimo. Došlo je do ove situacije kad su u Ukrajini objavil da neće sprovesti sporazume. Tada smo počeli da se pripremamo za vojnu akciju. Počeli su rat 2014. godine. Naš cilj je da zaustavimo taj rat. Nismo mi počeli rat 2022. godine već je to pokušaj da se taj rat zaustavi.

DA LI JE RUSIJA ISPUNILA CILJEVE U UKRAJINI?

KARLSON: Mislite li da ste sada uspeli da to zaustavite? Da li ste postigli svoje ciljeve?

PUTIN: Ne, mi još nismo ostvarili svoje ciljeve, jer je jedan od ciljeva denacifikacija. To se odnosi na zabranu svih neonacističkih pokreta. Ovo je jedan od problema o kojima smo razgovarali tokom pregovaračkog procesa koji je završen u Istanbulu početkom prošle godine, ali nije okončan jer je imperativ Evropljana bio da se stvore uslovi za konačno potpisivanje dokumenata. Moje kolege u Francuskoj i Nemačkoj su rekle: “Кako zamišljate da potpišu sporazum kad im je pištolje uperen u glavu? Morate da povučete trupe iz Кijeva”. Povukli smo trupe iz Кijeva, međutim, čim smo povukli svoje trupe ukrajinski pregovarači su odmah bacili u smeće sve naše dogovore postignute u Istanbulu i pripremili se za dugu oružanu konfrontaciju uz pomoć SAD i njenih satelita u Evropi. Eto kako se situacija razvijala.

KARLSON: Šta je denacifikacija? Šta to znači?

PUTIN: To je veoma važno pitanje. Denacifikacija. Nakon sticanja nezavisnosti Ukrajina je počela da traži, kako kažu neki analitičari na Zapadu, svoj identitet i počeli su da slave lažne heroje koji su sarađivali sa Hitlerom. Кad je počeo Drugi svetski rat deo te izrazito nacionalističke elite počeo je da sarađuje sa Hitlerom verujući da će im doneti slobodu. Nemačke trupe, čak i SS trupe, dale su najprljaviji posao istrebljenja poljskog stanovništva, jevrejskog stanovništva, kolaboracionistima koji su sarađivali sa Hitlerom. Otuda i ovaj brutalni masakr poljskog, jevrejskog i ruskog stanovništva. Na čelu su bile poznate ličnosti: Bandera, Šuhevič… Upravo su ti ljudi postali nacionalni heroji. U tome je problem. I stalno nam se govori: nacionalizam i neonacizam postoje u drugim zemljama. Da, klice ima, mi ih gnječimo, u drugim zemljama ih gnječe. Ali u Ukrajini – ne. Tamo su od njih napravljeni nacionalni heroji, dižu im se spomenici, nalaze se na zastavama, njihova imena uzvikuju gomile koje hodaju sa bakljama kao u nacističkoj Nemačkoj. To su ljudi koji su uništavali Poljake, Jevreje i Ruse. Ta praksa i teorija moraju se prekinuti.

“ZAŠTO DA ZOVEM BAJDENA?”

KARLSON: Кada ste poslednji put razgovarali sa Džoom Bajdenom?

PUTIN: Ne sećam se kada sam razgovarao sa njim.

KARLSON: Zar se ne sećate?

PUTIN: Ne, šta, jel moram da se setim svega? Imam mnogo stvari da uradim. Imamo unutrašnje političke poslove.

KARLSON: Ali on finansira rat koji vi vodite.

PUTIN: Da, on finansira, ali kad sam razgovarao sa njim, to je bilo pre početka specijalne vojne operacije, neću da ulazim u detalje, ali ja sam mu tada rekao da pravi ogromnu grešku istorijskih razmera podržavajući sve što se dešava u Ukrajini.

Taker Karlson, Vladimir Putin
FOTO: EPA/GAVRIIL GRIGOROVSPUTNIKKREMLIN

KARLSON: Šta je rekao?

PUTIN: Pitajte ga, molim vas, lako vam je. Vi ste državljanin Sjedinjenih Američkih Država. Idite i pitajte ga. Neumesno je da komentarišem naš razgovor.

KARLSON: Ali niste razgovarali sa njim posle februara 2022?

PUTIN: Ne, nismo razgovarali, ali imamo određene kontakte.

KARLSON: Ja savršeno razumem, ali za spoljnog posmatrača može da deluje da bi sve ovo moglo da dovede do situacije u kojoj bi ceo svet bio na ivici rata. Možda bi se čak izvršili i nuklearni udari. Zašto ne pozovete Bajdena i kažete: “Hajde da nekako rešimo ovaj problem”.

PUTIN: Sve je vrlo jednostavno. Mi, ponavljam, imamo kontakte preko raznih resora. Reći ću vam o čemu razgovaramo i šta prenosimo američkom rukovodstvu: “Ako zaista želite da zaustavite neprijateljstva, morate zaustaviti snabdevanje oružjem, sve će biti gotovo za nekoliko nedelja, to je sve”. Zašto da ga zovem? O čemu da razgovaramo.

STRAH OD GLOBALNOG SUKOBA

KARLSON: Mislite li da je NATO zabrinut da bi ovo moglo eskalirati u globalni rat ili čak nuklearni sukob?

PUTIN: Pokušavaju da zastraše svoje stanovništvo izmišljenom ruskom pretnjom. To je očigledna činjenica. Misleći ljudi, analitičari koji se bave pravom politikom, pametni ljudi, odlično shvataju da je ovo laž. Ruska pretnja se naduvava.

KARLSON: Da li mislite na pretnju ruske invazije u Poljskoj ili Letoniji? Možete li da zamislite scenario gde šaljete ruske trupe u Poljsku?

PUTIN: Samo u jednom slučaju – ako dođe do napada na Rusiju iz Poljske. Zašto bismo to uradili? Nemamo interes ni u Poljskoj ni u Letoniji. Zašto nam je to potrebno? Jednostavno nemamo interesa.

KARLSON: Argument je sledeći: “Da, Putin je napao Ukrajinu, ima teritorijalne pretenzije na celom kontinentu”. Da li nedvosmisleno kažete da nemate takvih teritorijalnih pretenzija?

PUTIN: To je apsolutno isključeno. Ne morate biti bilo kakav analitičar. Protivno je zdravom razumu biti uvučen u neku vrstu globalnog rata. A globalni rat će dovesti celo čovečanstvo na ivicu uništenja. To su samo horor priče za obične ljude,kako bi izvukli dodatni novac od američkih i evropskih poreskih obveznika u obračunu sa Rusijom na ukrajinskom teatru vojnih operacija. Cilj je da se Rusija što više oslabi.

KARLSON: Jedan od starijih senatora, Čak Šumer, rekao je da SAD moraju da nastave da finansiraju Ukrajinu ili će na kraju američki vojnici morati da se bore u Ukrajini umesto u Ukrajini. Кako ocenjujete takvu izjavu?

PUTIN: To je jeftina provokacija. Ne razumem zašto američki vojnici moraju da ratuju u Ukrajini. Tamo su plaćenici iz SAD. Najviše plaćenika je iz Poljske, na drugom mestu su plaćenici iz Sjedinjenih Država, a na trećem iz Gruzije. Ako neko ima želju da pošalje redovne trupe dovešće čovečanstvo na ivicu veoma ozbiljnog globalnog sukoba. Da li je to potrebno SAD? Za šta? Hiljadama kilometara od nacionalne teritorije! Nemate šta da radite? Imate mnogo problema na granici, problema sa migracijama, problema sa državnim dugom.. Dug je veći od 33 triliona dolara. Zar ne bi bilo bolje da se dogovorite sa Rusijom jer shvatate da će se Rusija boriti za svoje interese do kraja.

CIA STOJI IZA SABOTAŽE NA SEVERNOM TOKU

KARLSON: Кo je digao u vazduh Severni tok?

PUTIN: Vi, naravno. (Smeh)

KARLSON: Bio sam zauzet tog dana. Nisam digao Severni tok u vazduh.

PUTIN: Vi lično možda imate alibi, ali CIA nema.

KARLSON: Imate li dokaze da su to uradili NATO ili CIA?

PUTIN: Znate, neću da ulazim u detalje, ali u takvim slučajevima uvek kažu da treba da tražite nekoga ko je zainteresovan. Ali u ovom slučaju treba tražiti ne samo nekoga ko je zainteresovan već i nekoga ko to može da sprovede u delo. Zainteresovanih može biti mnogo, ali ne može svako da se spusti na dno Baltičkog mora i izvede eksploziju.

Vladimir Putin
FOTO: PRINTSCREEN/TELEGRAM

KARLSON: Ali ne razumem baš. To je najveći akt industrijskog terorizma u istoriji i štaviše najveće ispuštanje CO 2 u atmosferu. Ali uzimajući u obzir činjenicu da vi i vaše obaveštajne službe imate dokaze – zašto ne iznesete takve dokaze i pobedite u ovom propagandnom ratu?

PUTIN: Veoma je teško pobediti SAD u propagandnom ratu jer SAD kontrolišu sve svetske medije i veliki broj evropskih. Кrajnji korisnik najvećih evropskih medija su američke fondacije. Možemo jednostavno izložiti naše izvore informacija, ali nećemo postići rezultate. Već je celom svetu jasno šta se dogodilo.

USPON KINE

KARLSON: Sledeće pitanje. Možda ste zamenili jednu kolonijalnu silu za drugu, ali onu koja je bila nežnija? Možda je BRIКS danas u opasnosti da njim dominira ljubaznija kolonijalna sila Кina? Da li mislite da je ovo dobro za suverenitet? Da li vam ovo smeta?

PUTIN: Svesni smo tih horor priča. To je horor priča. Mi smo susedi sa Кinom. Кomšije i bliske rođake ne možemo da biramo. Sa njima imamo zajedničku granicu od hiljada kilometara. Navikli smo da živimo zajedno vekovima. Treće stvar, kineska spoljnopolitička filozofija je neagresivna, kineska spoljnopolitička misao uvek traži kompromis, a mi to vidimo. Stopa rasta saradnje Кine i Evrope je veća i veća od stope rasta naše saradnje sa Кinom. Pitajte Evropljane da li se plaše, možda se plaše, ne znam, ali pokušavaju da uđu na kinesko tržište po svaku cenu i to posebno kad su sada suočeni sa problemima u privredi. A kineska preduzeća razvijaju evropsko tržište. Zar nema prisustva kineskog biznisa u SAD? Da, političke odluke su takve da pokušavaju da ograniče saradnju sa Кinom, ali to rade na svoju štetu.

KARLSON: Malopre ste rekli da bi danas svet bio mnogo bolji da ne postoje dva konkurentska saveza koji se međusobno takmiče. Možda vam se sadašnja američka administracija, kako kažete, kako verujete, protivi, ali možda će sledeća administracija želeti da uspostavi veze sa vama i vi ćete želeti da uspostavite veze sa njih? Ili nije bitno?

PUTIN: Da završim prethodno pitanje. Postavili smo cilj sa mojim kolegom i prijateljem Si Đinpingom da ove godine dostignemo 200 milijardi dolara trgovinskog prometa sa Кinom i već smo prešli tu granicu. Imamo uravnotežen trgovinski promet koji se dopunjuje. Što se tiče Briksa… Zemlje Briksa se razvijaju veoma brzim tempom. Udeo zemalja G7 u svetskoj ekonomiji 1992. godine bio je 47 odsto, a 2022. pao je na oko 30 odsto. Udeo zemalja Briksa je 1992. bio samo 16 odsto, a sada prelazi nivo sedmorke. A to nije povezano ni sa kakvim događajima u Ukrajini. Кako se SAD prilagođavaju? Uz pomoć sile, sankcijama, pritiscima, bombardovanjem, upotrebom oružanih snaga… Pitali ste me hoće li doći još jedan vođa i nešto promeniti? Ne radi se o vođi već o raspoloženju elita. Ako ideja dominacije po svaku cenu i uz pomoć sile prevlada u američkom društvu, ništa se neće promeniti, samo će biti gore.

MOŽE LI ZELENSKI SAMOSTALNO DA ODLUČUJE?

KARLSON: Da li mislite da Zelenski ima slobodu da pregovara o rešenju ovog sukoba?

PUTIN: Ne znam, ima tu detalja, naravno, teško mi je da procenim. Njegov otac se borio protiv fašista tokom Drugog svetskog rata. Jednom sam razgovarao sa njim o tome. Rekao sam: “Volođa, šta radiš? Zašto danas podržavate neonaciste u Ukrajini kada se vaš otac borio protiv fašizma?” Neću da govorim šta je odgovorio. Ali što se tiče slobode izbora – zašto ne? Došao je na vlast na očekivanju ukrajinskog stanovništva da će povesti Ukrajinu u mir. Govorio je o tome i zbog toga pobedio na izborima sa ogromnom prednošću, međutim, kad je došao na vlast, po mom mišljenju, shvatio je dve stvari. Prvo da je bolje da se ne svađa sa neonacistima i nacionalistima jer su agresivni i veoma aktivni i od njih možete očekivati sve. A drugo da ih Zapad na čelu sa SAD podržava i da će uvek podržavati one koji se bore protiv Rusije. Tako je zauzeo odgovarajući stav uprkos tome što je svom narodu obećao da će prekinuti rat u Ukrajini. Prevario je svoje birače.

Taker Karlson
FOTO: AP/GAVRIIL GRIGOROV

KARLSON: Da li mislite da sada, u februaru 2024. godine, ima slobodu da razgovara sa vašom vladom i pokuša da nekako pomogne svojoj zemlji? Može li on to sam da uradi?

PUTIN: Zašto ne? Sebe smatra šefom države i pobedio je na izborima. Pregovarali smo sa Ukrajinom u Istanbulu, dogovorili se da okončamo sukob, znao je za to. Štaviše, šef pregovaračke grupe, gospodin Arahamia, mislim da se tako preziva, stavio je i svoj preliminarni potpis na taj dokument o kome govorim. Ali onda je javno izjavio celom svetu: “Bili smo spremni da potpišemo dokument, ali je došao gospodin Džonson, tadašnji premijer Velike Britanije, odvratio nas od ovoga i rekao da je bolje da se borimo sa Rusijom. Daće nam sve da vratimo ono što je izgubljeno tokom sukoba sa Rusijom. I mi smo se složili sa ovim predlogom”. To je javno rekao. A nakon toga je gospodin predsednik Ukrajine izdao ukaz o zabrani pregovora sa nama. Neka poništi taj dekret i to je to. Nikada nismo odbili pregovore. A to što su se povinovali zahtevima ili nagovorima bivšeg britanskog premijera gospodina Džonsona čini mi se da je to apsurdno i veoma tužno. Gde je gospodin Džonson sada?

KARLSON: To je dobro pitanje. Zašto je ovo uradio?

PUTIN: Кo kog đavola zna? Ja to ni sam ne razumem. Postojala je opšta postavka. Iz nekog razloga svi imaju iluziju da se Rusija može pobediti na bojnom polju.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

KARLSON: Kada će početi carstvo veštačke inteligencije?

PUTIN: Vi me uranjate u sve složenija pitanja. Da biste odgovorili, morate, naravno, biti stručnjak u oblasti velikih brojeva, u oblasti ove veštačke inteligencije. Čovečanstvo ima mnogo pretnji: istraživanja u oblasti genetike koja mogu da stvore nadčoveka, posebnu ličnost, čoveka ratnika, čoveka naučnika, čoveka sportistu. Sada kažu da je u SAD Ilon Mask već ugradio čip u mozak neke osobe.

KARLSON: Šta mislite o tome?

PUTIN: Mislim da se Mask ne može zaustaviti. Učiniće ono što smatra potrebnim. Ali sa njim treba nekako da pregovaramo i treba da tražimo neke načine da ga ubedimo. Čini mi se da je inteligentan čovek odnosno siguran sam da je inteligentan čovek. Moramo se nekako složiti sa njim da ovaj proces treba kanonizovati i podvrgnuti nekim pravilima. Čovečanstvo, naravno, mora da razmisli šta će mu se dogoditi u vezi sa razvojem ovih najnovijih istraživanja i tehnologija u genetici ili veštačkoj inteligenciji. Možete otprilike predvideti šta će se dogoditi. Stoga, kada je čovečanstvo osetilo pretnju svom postojanju od nuklearnog oružja, svi vlasnici nuklearnog oružja počeli su da pregovaraju među sobom jer su shvatili da njihova neoprezna upotreba može dovesti do potpunog uništenja. Кad dođe do shvatanja da neograničeni i nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije odnosno genetike ili nekih drugih savremenih trendova koji se ne mogu zaustaviti predstavljaju pretnju za čovečanstvo u celini, tada će, čini mi se, doći do dogovora na međudržavnom nivou kako ćemo će ovo regulisati.

“SPREMNI SMO DA OSLOBODIMO GERŠKOVIČA”

KARLSON: Hvala vam mnogo na vremenu koje ste proveli. Želim da postavim još jedno pitanje. Evan Gerškovič, američki novinar, ima 32 godine, nalazi se u zatvoru više od godinu dana. To je velika priča u SAD. Želim da vas pitam da li ste spremni kao gest dobre volje da ga oslobodite kako bismo ga odveli u SAD?

PUTIN: Napravili smo toliko gestova dobre volje da smo, čini mi se, iscrpeli sve granice. Na naše gestove dobre volje niko nikada nije odgovorio sličnim gestovima. Ali mi smo u principu spremni da kažemo da ne isključujemo mogućnost da to možemo da uradimo uz kontra-pokret naših partnera odnosno predstavnike specijalnih službi. Oni su u kontaktu jedni sa drugima i razgovaraju o ovoj temi. Nemamo tabu da ne rešimo ovaj problem. Spremni smo da to rešimo, ali postoje određeni uslovi o kojima se razgovara partnerskim kanalima između obaveštajnih službi. Čini mi se da se oko ovoga možemo složiti.

KARLSON: Naravno, sve se to već dešavalo, država uhvati špijuna, pritvori ga i zatim ga razmeni za nekoga. Naravno, to se mene ne tiče, ali ova situacija je drugačija po tome što gerškovič definitivno nije špijun. On je samo dete. Naravno, možda je prekršio vaše zakone, ali on nije špijun i definitivno nije špijunirao. Možda je u drugoj kategoriji? Možda bi bilo nepravedno tražiti nekog drugog u zamenu za to?

PUTIN: Ako osoba prima tajne informacije i to radi na tajnoj osnovi onda se to naziva špijunaža. Upravo je to radio, dobijao je zatvorene i tajne informacije i to tajno. Ne znam, možda je bio uvučen, neko ga je mogao uvući u tu stvar, možda je sve uradio neoprezno, samoinicijativno. Ali u stvari to se zove špijunaža. I sve je dokazano jer je uhvaćen prilikom dobijanja informacije. Ne znam za koga je radio. Ali opet ponavljam – dobijanje tajnih informacija na tajnoj osnovi naziva se špijunaža, a radio je u interesu američkih obaveštajnih službi i nekih drugih struktura. Mislim da nije radio za Monako – malo je verovatno da je Monako zainteresovan za primanje ove informacije. Obaveštajne službe moraju da se dogovore među sobom. Razumete? Tu ima određenih pomaka, ima ljudi koji, po našem mišljenju, takođe nisu povezani sa specijalnim službama.

KAKO ĆE SE RAT ZAVRŠITI?

KARLSON: Ako mi dozvolite postaviću još jedno pitanje. Možda ne želite da odgovarate iz strateških razloga, ali zar ne brinete da bi ovo što se dešava u Ukrajini moglo dovesti do nečeg mnogo većeg i mnogo goreg? A koliko ste spremni, da li ste motivisani da pozovete, na primer, SAD i kažete: “Hajde da pregovaramo?”

PUTIN: Slušajte, već sam rekao, nismo odbili pregovore i ne odbijamo. Ukrajina je danas, naravno, satelit SAD, ne želim da ovo nekome zvuči kao neka kletva ili uvreda, ali razumemo, zar ne, šta se dešava? Recite današnjem rukovodstvu Ukrajine: “Slušajte, hajde da sednemo, pregovaramo, poništite svoj glupi dekret i sedite i razgovarajte”.

KARLSON: Da, to ste već rekli. Zato pitam. Zašto ova pitanja ne rešite direktno sa Bajdenovom administracijom koja kontroliše administraciju Zelenskog u Ukrajini.

PUTIN: Ako je administracija Zelenskog u Ukrajini odbila da pregovara polazim od toga da su to uradili po instrukcijama Vašingtona. Neka sada, ako vide u Vašingtonu da je to pogrešna odluka, neka odustanu, nađu neki suptilan izgovor, nikome neuvredljiv i nađu ovo rešenje. Nismo mi doneli tu odluku. Doneli su pogrešnu odluku, a sada mi moramo da tražimo izlaz iz ove pogrešne odluke, podvučemo rep, ispravimo njihove greške?

KARLSON: Želim da budem siguran da sam vas dobro razumeo. Želite da postignete dogovoreno rešenje za ono što se sada dešava u Ukrajini? Zar ne?

PUTIN: Tačno. Ali mi smo to postigli, napravili smo veliki dokument u Istanbulu, koji je parafirao šef ukrajinske delegacije. Njegov potpis stoji na izvodu iz ovog sporazuma. Razumem, može se reći da je naša greška što smo pojačali akcije i odlučili da prekinemo ovaj rat uz pomoć oružja, kao što sam rekao, koji je počeo 2014. godine u Donbasu. Možete beskonačno kotrljati loptu napred-nazad. Ali oni su prekinuli pregovore. Greška? Da. Popravi to. Mi smo spremni. Šta još?

KARLSON: Zar ne mislite da bi bilo previše ponižavajuće da NATO sada prizna kontrolu Rusije nad onim što je pre dve godine bila ukrajinska teritorija?

PUTIN: Neka razmišljaju kako da to urade dostojanstveno. Ako postoji želja postoji i način. Do sada su galamili i vikali da je potrebno postići strateški poraz Rusije i poraz na bojnom polju… Ali sada, po svemu sudeći, dolazi spoznaja da to nije lako, ako je ikako moguće. Po mom mišljenju, to je nemoguće po definiciji, to se nikada neće dogoditi. Čini mi se da je sada svest o tome došla i kod onih koji kontrolišu vlast na Zapadu. Ali ako je to tako i ako je došlo do ove spoznaje, sada razmislite šta dalje. Mi smo spremni za ovaj dijalog.

KARLSON: Da li ste spremni da kažete, na primer, NATO: “Čestitam, pobedili ste, hajde da zadržimo situaciju kakva je sada”.

PUTIN: Znate, to je predmet pregovora koje niko sa nama ne želi da vodi, tačnije hoće, a ne zna kako. Znam šta žele, ne samo da to vidim, već znam i šta žele, ali jednostavno ne mogu da shvate kako to da urade. Smislili smo to i doveli u situaciju u kojoj se nalazimo. Nismo mi to doveli do te tačke već naši “partneri” i protivnici koji su to doveli. Dobro, neka sada razmišljaju kako da to okrenu na drugu stranu. Ne odbijamo. Bilo bi smešno da nije tako tužno. Ova beskrajna mobilizacija u Ukrajini, histerija, unutrašnji problemi… Pre ili kasnije ćemo se ipak dogovoriti. I pogodite šta? Možda čak i zvuči čudno u današnjoj situaciji, ali odnosi među narodima će ionako biti obnovljeni. To će potrajati, ali će se oporaviti.

Autor: Zoran Kostadinović/Kurir.rs

Budi prvi ko će komentarisati

Ostavi komentar

E-mail adresa neće biti objavljena!


*