Budući brucoši nisu zainteresovani mnogo za prosvetarske vode. Naime na dve grupe na Filološkom fakultetu u Beogradu, na kojima treba da se obrazuju budući profesori srpskog jezika i književnosti, prijavilo se 69 budućih studenata od ukupno odobrenih 190 mesta. Tome treba dodati da je i ukupan broj odobrenih mesta na ovom fakultetu 1393, a ukupan broj prijavljenih studenata je samo 979. Što je pravo čudo jer ranijih godina je taj broj bio mnogo veći od onog koliko može da se upiše.
Slična situacija je i na drugim fakultetima sa nastavničkim smerovima. Tako se za budućeg nastavnika fizike na Univerzitetu u Beogradu prijavio samo jedan student na odobrenih 25 mesta, za nastavnike hemije samo njih sedam na takođe odobrenih 25 mesta, a za nastavnika matematike 135 od ukupno 250 odobrenih mesta. Vidi li neko ozbiljan problem u ovome?
Prema rečima Gordane Marinković Savović, predsednice Saveta Dveri za obrazovanje i nauku, to je posledica sistematskog višegodišnjeg urušavanja poziva nastavnika i profesora na svaki mogući način – od plata koje su ispod republičkog proseka, preko umanjenih prava, a uvećanih obaveza kojima se sistematski urušavao ugled prosvetnih radnika, do nagomilanih administrativnih poslova za nastavnike i profesore na uštrb njihovog osnovnog zanimanja, a to je obrazovanje i vaspitanje dece.
“Stoga postavlja se logično pitanje – ko će nam u budućnosti učiti decu? Ovaj problem i njegovo rešavanje još nijedna prosvetna strategija nije sagledala”. – zaključuje Marinković Savović.
To je pitanje koje i mi želimo da postavimo. Zbog čega i kome je u interesu da jedna od najvažnijih profesija bude toliko degradirana?! I gde nas to vodi kao društvo?!
Večiti borac za pravdu i bolji svet!