ENIGMA ILI TABU ZVANI VIRUS – U svakom slučaju misterija
Ukoliko niste pročitali od I do VII dela preporučujem da pročitate radi lakšeg razumevanja teme.
Malo ljudi zna a farmaceutski moćnici to skrivaju da su postojala dva međunarodna kongresa protiv vakcina: prvi je bio u Parizu, a drugi u Kelnu.
Prvi Međunarodni kongres protiv vakcinacije održan je u decembru 1880. godine u Parizu. Kongres je skrenuo pažnju javnosti na ovo pitanje širom kontinenta a posebno u onim državama u kojima je vakcinacija primenjivana pod nasiljem i kaznama. Kongresu je prisustvovalo osamnaest delegacija koje su predstavljali Francusku, Belgiju, Švajcarsku, Prusku, Virtemberg (sada je to Nemačka), Holandiju, Englesku, Sjedinjene Države itd.
Poruke sa pariškog kongresa su da:
- Nije lekar taj koji može i treba da odluči o ovom važnom pitanju, već samo zdrav razum.
- Širenje bolesti, pod izgovorom da se na taj način zaustavlja bolest, je logično loše, opasno po moral i uzaludno u praksi (objavio: Nev Jork Medical Tribune) 1881.
Drugi Međunarodni kongres je održan u Kelnu 9-12 oktobra 1881 godine. Učestvovalo je 40 delegacija od kojih najvažnije su delegacije: Austrije, Australije, Bavarske, Belgije, Kanade, Engleske, Francuske, Holandije, Italije, Severne Afrike, Novog Zelanda, Novog Južnog Velsa, Prusije, Rusije, Saksonije, Južne Afrike, Španije, Švedske, Švajcarske, Sjedinjenih Država, Zapadne Indije. itd. .
Bila je izložena serija karata na kojima je prikazana učestalost malih boginja gde su epidemije malih boginja dolazile i nestajale potpuno nezavisno od vakcinacije i najteže epidemije koje prate naj temeljnije vakcinacije.
Na kongresu je bilo mnogo učesnika sa tekstovima iz Evrope i Amerike koji pokazuju interesovanje za međunarodni skup, navešču jedan interesantan primer:
Grofica de Noailles jedna od naj vatrenijih protivnika vakcinacije je izjavila:
„Vi dobro poznajete moje veliko interesovanje u vezi vakcinacije. U stvari, ja sam ubeđena da je obavezna vakcinacija najveće zlo pod suncem – barem u civilizovanim zemljama – jer se samo vakcina primenjuje na svako dete rođeno u zemlji, što se ne može reći ni za jedan drugi loš zakon“
Jedan od najkorisnijih argumenata zagovornika vakcinacije, pre Jenerovog otkrića, boginje su bile pošast prvog reda, nemilosrdan desetkovalac i razaralac ljudskog roda. Neću sada raspravljati koliko je ovo istina a koliko rezultat preterane mašte. Postoji jedno svedočanstvo dr.Džejmsa Mora koji u svojoj „Istoriji malih boginja“ (delo posvećeno dr.Jeneru) kaže da je inokulacija izazvala gubitak miliona života.
Na kongresu jaka poruka je data sanitaciji koja za kraj ima sprečavanje bolesti, uklanjanje uzroka bolesti. To nije novo otkriće. To je savetovao još jevrejski zakonodavac Mojsije u brojnim strogim propisima za šator i logor. Isto tako Grci i Rimljani o čemu svedoče njihovi sistemi kupatila, akvadukata i drenažnih radova. U Rimu sa ostacima zatvorenih toaleta ukazuje svakom strancu kao na jednu od znamenitosti grada. S padom Rimskog carstva , sanitacija je postala izgubljena delatnost a tokom mnogih vekova, kuge i epidemije odnele su nebrojene hiljade života u svim velikim naseobinama a od vremena industrijske revolucije u industrijskim centrima i smatrane su Božijom kaznom za drsko ponašanje.
Arogancija, u svojoj „Istoriji Engleske“ koja pokazuje uslove života pre 2 veka. Ulice nisu popločane i sa otvorenim olucima za stočne fekalije, , smeće se izbacuje na ulicu noću, ispod kuća otvorene jame sa fekalijama, zagađeni bunari i potoci, Ima zabeleški da ni unutrašnjost kuća nije bolja od spoljašnjeg okruženja. Podovi su prekriveni slamom i stalno dodavana nova slama bez uklanjanja stare koja ostaje da leži i truli tamo. Odeća se retko menjala, i bila je prožeta neprijatnim mirisom. Lan i pamuk su bili aristokratski luksuz. Hrana je bila loša i jednolična uglavnom usoljena govedina i usoljena riba. Voće i povrće je dovoženo iz Holandije i privilegija je bogatih.
To je bilo vreme u kojem je vladala kuga, kolera, crna smrt, povratna groznica, male boginje i svi oblici zaraznih bolesti uzrokovani prljavim navikama i nepoželjnom okolinom.
Kršenje zakona prirode stvara sopstveni lek kroz mnogostruke kazne, ali tek u teškoj epidemiji kolere 1831. godine u Engleskoj se probudila pažnja za važnost sanitarnih uslovai. A 1848. godine javno mnjenje je dovoljno napredovalo da prisili parlament da donese ono što se nazivalo “Zakon o uklanjanju smeća”, kao i “Zakon o javnom zdravlju”, kojim je osnovan Opšti zdravstveni odbor, i od tada je unapređenje sanitarnih uslova postalo jedna od obaveznih dužnosti države.
Na kraju kongresa u Kelnu je preovladao stav :
- Da variola nije preterano opasna bolest.
- Da vakcinacija nije zaštita protiv nje.
- Da ta ista vakcinacija predisponira da ta variola postane opasnijom.
- Da vakcinacija prouzrokuje siifilis.
- Da vakcinacija izlaže i raznim drugim bolestima mnogo opasnijim od malih boginja.
- Na kraju vakcinacija je snažan uzrok degeneracije čovečanstva.
Iz svega proizilazi da među lekarima postoje ljudi koje možemo sa punim pravom okarakterisati kao neljude. Oni gledaju svoju ličnu korist pre svega. Surovo se obračunavaju sa protivnicima vakcinacije kao osobama koje im ugrožavaju njihovu slobodno možemo konstatovati kriminalnu egzistenciju. Jer to i nisu lekari bez obzira što poseduju diplome lekara. Jedan od primera za to je dr.Jener koji je kako piše u knjigama tog doba diplomu stekao kupovinom za iznos od 15 gvineja.
Ovo se događalo pre sto i više godina. Tako da glasine, da je XX i XXI vek je leglo laži i prevara nije tačno. Uvek su postojali ljudi sa oskudnim moralom.
Tako je bilo, tako će biti dok je sveta i veka.
U nastavku: IX deo ŠTA SU REKLI O VAKCINAMA NEKADA I ŠTA SU REKLI SADA O VAKCINI PROTIV COVID-a 19
Novinar u penziji, višegodišnji dopisnik i saradnik nekoliko novinskih portala
Budi prvi ko će komentarisati