Nakon Bele, Aurore, Pepeljuge i Male Sirene još jedan čuveni Diznijev rimejk se sprema da ugleda svetlost dana. Film Snežana i sedam patuljaka još uvek nije ni završen, a već je podigao toliko prašine, nažalost u negativnom smislu, da je pitanje da li će uopšte stići do velikih ekrana onda kada je predviđeno – na proleće 2024.
Krivac za loš publicitet je glavna protagonistkinja, mlada glumica Rejčel Zegler, koja je dobila tu čast da glumi crnokosu princezu Snežanu. Međutim svojim nepromišljenim izjavama izazvala je veoma burnu i negativnu reakciju publike širom sveta. Naime, glumica koja kao da i sama nije oduševljena junakinjom koju treba da oživi na velikom platnu, izjavila je sledeće :
“Nismo više u 1937. godini. (kada je snimljena orginalna verzija). Snežana neće sanjati o princu, niti o pravoj ljubavi, već da postane vođa svog naroda kao što je njen otac želeo.”
Zatim je princa opisala kao progonitelja koji je Snežanu poljubio bez njenog pristanka u nesvesnom stanju. Dok u njihovoj verziji toga neće biti, niti će je princ uopšte spasiti, naglasivši da je orginalnu verziju pogledala jedva, samo jedanput, jer je bilo strah.
Nakon toga usledila je lavina negativnih komentara i snimaka po društvenim mrežama. Ljudi se pitaju zbog čega je loše biti zaljubljen i sanjati o ljubavi i zašto se uporno u novim Diznijevim filmovima insistira na radikalnom feminizmu i potpunom brisanju svake muške uloge u ženskom životu. Zar snaga jedne žene ne leži upravo i u njenoj ženstvenosti, nežnosti, i svemu onome što krasi jednu pravu ženu? Heroine iz bajki više ne smeju da sanjare, prižejkuju ljubav svog života i princa na belom konju. Kakva poruka time želi da se pošalje ? Umesto da kao nekad verujemo da će ljubav spasiti svet. Jeste to možda naivno, ali gde ćemo stići i ako svi postanemo surovi racionalisti bez emocija. U jedan možda uspešan, ali jako nesrećan život.
Šta je to toliko strašno falilo orginalnoj Snežani iz 1937.godine ( koju glumica spominje sa velikim prezirom)? Zar nije pokazala i te kako veliku snagu svoje ličnosti, samim tim što je pobegla od lovca i izbegla smrt, zatim utočište pronašla kod 7 pomalo sirovih patuljaka i potpuno ih dovela u red. I to baš svojim ženskim osobinama, ali i liderskim sposobnostima istovremeno. U međuvremenu je sanjarila o princu koji će doći i spasiti je. (Sram je bilo)!
Princ nije neki napasnik koji je iskočio niotkuda, iz nekog žbunja i zgrabio Snežanu protiv njene volje, već je poljubio da bi joj na prvom mestu spasio život, jer je ona ta koja ga je prizivala sve vreme. Ne verujemo da bi se ni jedna žena na svetu pobunila zbog toga i prijavila ga za zlostavljanje. Pre bismo rekli da je najveće srećnica na svetu, ali avaj! Živimo u vremenu kada je nekome u interesu da se uništi sve što je lepo, neiskvareno, nevino…Devojčice više ne smeju da veruju u bajke i prinčeve. Ne daj Bože da budu ranjive, ili drugim rečima da žene budu žene.
Ljudima takođe smeta zašto se uporno menja prepoznatljiv izgled glavnih junakinja na koji smo navikli gledajući orginale. Na primer, zaštitni znak Male sirene je njena bujna crvena kosa (o kojoj maštaju mnoge žene i godinama odlaze u frizerski salone želeći nijansu baš kao što ima Arijel) kao i krupne plave oči. Umesto toga dobili smo tamnoputu glumicu sa dredovima. I naravno, izmenjen je kraj gde ni nju na kraju ne spašava princ već ona njega.
Isto tako Snežana nije slučajno dobila to ime ( u orginalu Snow white – bela kao sneg). Na početku bajke, njena majka poseče prst i dok joj curi krv, zamisli želju da ima ćerku crne kose, i kože bele kao sneg. Međutim, u novoj verziji, gle čuda, glumica ima crnu kosu, ali i tamniji, latinoamerički ten. Nije u pitanju nikakav rasizam, već nemanje smisla u tim promenama. Zbog čega se onda ne naprave potpuno nove priče sa novim junacima, ako se već ne prati orginal?
Publika se zbog svega toga oseća izneverenom i prevarenom i najavljuju bojkot novog Diznijevog rimejka. Sam Dizni studio je, primetivši negativne reakcije, najavio da će verovatno doći do promena u scenariju i odlaganja premijere. Ali to nam ostaje da vidimo sledeće godine kada konačna verzija stigne u bioskope. I da se nadamo da će poslušati glas gledaoca i prestati da na silu nameću nove društvene vrednosti i priče koje ne želimo.
Večiti borac za pravdu i bolji svet!
Budi prvi ko će komentarisati