U Srbiji postoji jako čudan zakon. A to je da ako ste žrtva nasilnog partnera i imate opravdane sumnje da je ta osoba opasna po vas ili vaše dete, ne možete da tražite da se to dokaže na sudu veštačenjem stručnjaka. Odnosno možete, ali da vi to debelo platite (100.000 dinara). Inače ništa od tog postupka, spašavajte se sami. Zar ta psihijatrijska detaljna procena oba roditelja ne bi trebalo da bude obavezna u svakom slučaju parnice za starateljstvo, i potpuno besplatna?! Jer to je u najboljem interesu deteta i tako bismo sprečili neke tragedije. Ali što bismo razmišljali o prevenciji?!
“Bolje lečiti nego sprečiti” glavni problem u našim ustanovama!
Našoj redakciji javio se jedan otac (ime poznato redakciji) koji je, kako kaže, nepravedno novčano oštećen od strane sudije i veštaka u postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu, tokom postupka za starateljstvo nad svojim maloletnim detetom.
Prema ranijoj sudskoj odluci određeno je da oštećenog i njegovu nevenčanu suprugu proceni tim od četiri veštaka sa Instituta za mentalno zdravlje ,za ukupan iznos od 100.000 dinara, a sve u cilju određivanja ko je pogodniji da bude staratelj nad maloletnim detetom, u tom trenutku trogodišnjom devojčicom. Kako je bilo više prijava za nasilje majke nad detetom, sud se opredelio za standarni postupak određivanja psihijatrijskog veštačenja.
Veštaci kojih je trebalo da bude četvoro u timu su samovoljno odlučili da im nije potreban četvrti veštak, a onda čak i trećeg zamenili sa sebi pogodnom osobom, koja čak i ne poseduje licencu za bavljenje tim poslom. Kako bi uzeli sav novac, prilikom podnošenja računa sudu, višestruko su povećali svoje satnice kako bi se tri osobe uklopile u celokupni iznos od 100.000 dinara. Da stvar bude još gora, račune su podneli samo dva veštaka, dok je treći za koga smo već rekli da i nema potrebnu licencu, samo uredno potpisan, a da nije ni učestvovao u procesu veštačenja. Sve to sa ciljem da se izvuče što više novca od stranki koje ne samo da su finansijski oštećene, već i uskraćene za adekvatnu procenu.
Treće osnovno javno tužilaštvo nije našlo za shodno da tu postoji neka malverzacija, kao što je dogovor za izvršenje krivičnog dela.
Dogovor je postizanje sporazuma u vidu saglasnosti volja sa još jednim ili više lica, a sa ciljem izvršenja krivičnog dela.
Više javno tužilaštvo donosi rešenje u kom se sve optužbe protiv sudije odbacuju kao neosnovane, pri tom ne pominjući veštaka kog je oštećeni krivično optužio za falsifikovanje potpisa, već samo opravdava rad sudije kao zakonski,koji je inače, gle čuda, poznati kadar vladajuće stranke.
Nakon šoka koji je usledio od strane oštećenog i njegovog advokata, oštećeni preko svog zakonskog zastupnika podnosi žalbu u zakonskom roku, koja takođe biva odbačena ekspesno.
Evropska Unija stalno ističe da nema značajnog napretka u Srbiji kada je u pitanju poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i borbe protiv korupcije, kao i to da je ovo jedan od najvažnijih segmenata za ispunjavanje uslova za pristup EU, ali koliko vidimo neće biti napredka na tom polju još dugi niz godina.
Izgleda da u Srbiji jedino ekspresno se stvari rešavaju kada je u pitanju interes vlasti, sve ostalo je manje bitno, ili kako bi slikovito rekli iz udruženja potrošača Efektiva na svom Twitter nalogu:
Budi prvi ko će komentarisati